Зачини пријатељи непца и здравља

Г.С.
Зачини пријатељи непца и здравља

Ким, ђумбир, шафран, анис, цимет и многи други зачини користе се већ хиљадама година на трпезама широм свијета, али и у медицини. Њихова вриједност је у неким периодима историје била толико висока да су се због трговачких путева којима се превозила ова роба водили ратови.

Међутим, у протеклом вијеку је повећана њихова производња у свијету и унапријеђен превоз па су зачини изгубили статус ријетке робе која вриједи као “суво злато”. Принудно “закључани” многи људи су поново открили чари кувања код куће па је потражња за зачинима током пандемије знатно порасла широм свијета. Било да се додају у јелима као зачини или се од њих кувају чајеви, многе природне биљне намирнице добро је уврстити у јеловник. Зачини нису само пријатељи нашег непца већ и здравља.

Претпоставља се да је ким најстарији зачин на свијету, а користи се за ублажавање пробавних тегоба. Анис јача желудац и побољшава пробаву, а познато је и његово љековито дејство код астме, бронхитиса и кашља. За ову биљку су знали још древни Египћани, у античкој Грчкој је коришћена за обогаћивање ароме вина, а Римљани су га пренијели у Тоскану, одакле се даље проширио по Европи. Оригано се као љековита биљка у народној медицини примјењивао дуго кроз историју, као природни антибиотик. Иако га најчешће повезујемо само са припремом јела попут пице, оригано је сјајан зачин који садржи карвакрол, супстанцу која убрзава метаболизам.

Куркума

Ријеч је о веома здравом зачину који садржи више од 300 активних састојака, а главни је антиоксидант куркумин, који има моћна антизапаљенска дејства. Истраживањем је доказано да људи који редовно конзумирају куркуму имају далеко ниже вриједности запаљенских маркера у тијелу, а показало се и да помаже у ублажавању болова код остеоартритиса.

Црни бибер

Бибер је један од “криваца” за Колумбова путовања, чији је споредни резултат откриће Америке. Познат и као краљ међу зачинима, црни бибер је популаран широм свијета. У традиционалној медицини се користи за лијечење астме, дијареје и тегоба са гастритисом. Овај зачин поправља расположење, помаже код прехладе и болова. Љубитеље зачињене хране развеселиће чињеница да бибер убрзава метаболизам па помаже у губитку килограма.

Рузмарин

Биљка дивног мириса рузмарин може да помогне у снижавању запаљења у тијелу, прије свега због високог садржаја полифенола. Рузмарин се можете користити као зачин, али и као чај.

Цимет

Осим што јелима даје посебан мирис и “зимски” угођај, бројна су његова љековита својства. Овај зачин се хиљадама година користи у традиционалној медицини. Помаже у пробавним тегобама и у борби с дијабетесом. Доказано је да снижава запаљенске маркере ЦРП и МДА, а повећава количину антиоксиданаса. Ипак, претјерано конзумирање може да оштети јетру, а одрасли не би требало да унесу више од кашичице цимета дневно.

Ловор

Ловор је Аполонова биљка и побједници на Олимпијским играма баш њему у част носили су ловоров вијенац. Легенда каже да је чувена пророчица Питија жвакала листове ловора да би добила инспирацију за пророчанства. Лист ловора има повољно дејство на органе за варење, а ефикасан је и за дисајне органе и од њега се прави веома ефикасан сируп против кашља. Ловоров лист у огромним количинама може да дјелује благо халуциногено. Одличан је и као средство за дезинфекцију па ће отјерати вирусе и микробе из просторије.

Љуте паприке

Када су научници открили капсеицин, супстанцу коју садрже љуте паприке, схватили су због чега су нације које једу пуно љуте паприке, попут Мексиканаца, стално насмијане. Капсеицин повећава количину ендорфина, који је задужен за добро расположење.

Коријен маслачка

Свуда доступан маслачак пожељно је уклопити у исхрану, посебно ако пазимо на килограме или желимо да смањимо упалне процесе у организму.

Од коријена маслачка може се припремити чај који убрзава регулацију шећера у крви (па се препоручује дијабетичарима), регенерише јетру и помаже при мршављењу. Редовно испијање овог чаја подстиче пробаву и самим тим убрзава метаболизам и губитак килограма.

Најскупљи зачин

Из Ирана потиче 90 одсто производње шафрана, најскупљег зачина на свијету.

Иако шафран прати мит да га је због љековитих својстава Клеопатра додавала у купку, Александар Македонски њиме је видао ране, а у 14. вијеку Европљани су користили ово “црвено злато” и за лијечење куге. Цијена од 5.000 долара по килограму произлази из много приземнијих разлога. Производња шафрана је изузетно захтјевна, јер је за килограм овог зачина потребно прикупити 250.000 цвјетова крокуса. То у просеку захтијева око 600 сати људског рада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана