Фото: Агенције
| Илустрација
Колико пута сте се нашли пред изазовом да за Никољдан припремите славску трпезу која ће одушевити госте, а да притом испоштујете сва правила поста? Желите десерт који се топи у устима, а не онај који остаје нетакнут на тањиру?
Рјешење је пред вама. Припремите посну Манастирску торту и откријте зашто многи кажу да је управо она право чудо посне кухиње.
Ако сте мислили да посне торте не могу бити сочне и богате као оне са маслацем и јајима, овај рецепт ће вас разувјерити већ при првом залогају.
Многи се питају како постићи ону савршену текстуру по којој су манастирске посластице препознатљиве. Тајна је у једноставности и квалитетним састојцима. Ораси, џем од кајсије и црна чоколада чине непогрешив трио који гарантује успјех.
Ова посна манастирска торта је доказ да се уз мало труда може добити врхунски гастрономски ужитак, достојан сваке славске трпезе.
За коре:
400 мл воде (може и киселе, за освјежавајући укус)
250 г шећера
13 кашика меког брашна
10 пуних кашика мљевених ораха
4 кашике домаћег џема од кајсије (кључ за сочност)
1 кашичица соде бикарбоне
4 кашике уља
За неодољиви фил:
300 г шећера
250 мл воде
300 г мљевених ораха
100 г квалитетне посне црне чоколаде
Мало рендане корице поморанџе (по жељи)
У дубљој посуди помијешајте шећер, воду, уље и џем док се смјеса не уједначи. Затим постепено додајте брашно помијешано са содом бикарбоном, а на крају и мљевене орахе. Смјеса треба да буде глатка и без грудвица.
Подијелите је на четири једнака дијела. Сваку кору пеците на преврнутом плеху обложеном папиром за печење или у округлом калупу, у рерни загријаној на 180 степени, око 10–15 минута. Важно је да се коре не препеку како би остале мекане и сочне.
Док се коре хладе, припремите фил. Ушпинујте шећер са водом (нека ври 3–4 минута), затим додајте мљевене орахе и чоколаду. Мијешајте док се чоколада потпуно не отопи и док смјеса не постане густа и сјајна. Док је фил још топао, филујте коре.
Завршни додир је чоколадна глазура којом прелијевате цијелу торту. Оставите је да преноћи на хладном мјесту, како би коре упиле све ароме.
Један мали трик који често користе монахиње јесте додавање мало рума или сока од поморанџе у коре прије печења. Тај детаљ даје посебну арому која се савршено слаже с орасима.
Посна манастирска торта је увијек најбоља када одстоји барем 24 сата прије служења.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.