Фото: Илустрација
Угљикохидрати су главни извор глукозе, коју тијело користи као основни извор енергије, посебно за мозак, срце и мишиће.
Када једемо угљикохидрате, они се пробављају и разграђују у глукозу која улази у крвоток и користи се за енергију.
Ако је глукозе премало, тијело мора пронаћи алтернативне начине за производњу енергије.
Када се унос угљикохидрата значајно смањи, тијело брзо троши гликоген (похрањену глукозу) у мишићима и јетри.
Пошто гликоген задржава воду, његова потрошња узрокује и губитак воде, што објашњава брзо смањење тјелесне тежине на почетку нискоугљикохидратних дијета.
Ако су угљикохидрати изразито ограничени, тијело прелази на кориштење масноћа за енергију, а јетра производи кетонска тијела (кетоне).Тај процес назива се кетосис или нутритивна кетоза и представља нормално метаболичко прилагођавање на низак унос угљикохидрата.
Кетони могу служити као алтернативни извор енергије за мозак и мишиће када има врло мало глукозе доступно.
Хормонске и физиолошке промјене
Премало угљикохидрата утиче и на хормоне и метаболизам:
Хормонске промјене
Повећање кортизола (хормона стреса) како би се одржао ниво глукозе у крви.
Смањење Т3 (активног штитњачног хормона), што може успорити метаболизам и снизити енергију.
Промјене у хормонима глади и ситости (лептин и гхрелин).
Ове промјене могу утицати на енергију, расположење и апетит.Уз смањени унос угљикохидрата, ниво инзулина обично пада, док глукагон расте како би се обезбиједило ослобађање глукозе из резерви.
Могући краткорочни симптоми
Код врло ниског уноса угљикохидрата, посбено на почетку, могу се појавити:
-Умор и слабост, јер тијело још није потпуно прешло на кетоне као извор енергије.
-"Кето задах" (неугодан задах због кетона).
-Констипација (због смањеног уноса влакана) - отежано или ријетко пражњење цријева.
-Ниско расположење или ментална магла - јер се мозак привикава на нову енергију.
-Главобоље и жудња за шећером или брзим изворима енергије.
Ови симптоми се често називају кето грипа или адаптацијском фазом и код неких људи трају неколико дана до неколико седмица.Дугорочне посљедице и ризици
Иако неки људи успијевају одржавати нискоугљикохидратну прехрану и постижу резултате у мршављењу или регулацији шећера у крви, постоје и потенцијални ризици:
-Ако дуготрајно избјегавате угљикохидрате, посебно оне здраве попут цјеловитих житарица, воћа и поврћа, можете имати недостатак витамина, минерала и влакана, што утиче на пробаву и опште здравље.
-Низак ниво угљикохидрата често значи већи унос масти и протеина из животињских извора, што може повећати ризик од повишеног ЛДЛ колестерола и кардиоваскуларних проблема ако није пажљиво планирано.-Неке студије сугеришу могуће компликације попут поремећаја срчаног ритма, проблема са костима, па чак и ризика од бубрежних проблема, ако је ограничење угљикохидрата јако дуго и екстремно
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.