Шта нам раде "зимски болови"?

Постоји низ физиолошких разлога због којих ниске температуре могу погоршати стање зглобова.

Хладнији дио године многима доноси и неугодне тегобе у зглобовима, нарочито особама које већ имају проблема с њиховим оштећењем или дуготрајним трошењем.

С доласком зиме бројни људи примјећују да се болови појачавају, а осјећај укочености постаје израженији, посебно у јутарњим сатима или након дужег мировања.
Иако се често мисли да је ријеч о субјективном осјећају, постоји низ физиолошких разлога због којих ниске температуре могу погоршати стање зглобова.

Хладно вријеме утиче на циркулацију, еластичност мишића и покретљивост, што заједно доприноси већој нелагоди и боловима.

Који зглобови најчешће страдају
Зимски болови могу захватити све зглобове, али су најосјетљивији они који се налазе даље од центра тијела, попут прстију на рукама и стопалима. Код особа које већ имају дегенеративне промјене или хронична оштећења, хладноћа додатно погоршава стање у тим регијама.

Један од кључних фактора је и смањена физичка активност током зимских мјесеци. Краћи дани, лошије временске прилике и хладноћа често доводе до мање кретања, што директно утиче на здравље зглобова. Када се тијело мање креће, зглобови се слабије "подмазују", а мишићи који их стабилишу постају слабији.Зглобове окружује синовијална мембрана која производи текућину неопходну за глатко кретање. У условима ниске температуре и слабије активности, та текућина постаје гушћа, због чега се јавља осјећај закочености и отежаног покрета.

Промјене атмосферског притиска, које су честе зими, такођер могу играти улогу. Пад барометарског притиска може повећати притисак на тетиве и мишиће око зглобова, што додатно појачава бол. Уз то, тијело у хладним условима усмјерава проток крви ка виталним органима, док екстремитети остају слабије прокрвљени, што погоршава симптоме.

Ко је најугроженији и како олакшати тегобе?
Иако се болови у зглобовима могу јавити у било којој животној доби, старије особе су посебно осјетљиве због природног процеса трошења зглобова. Већи ризик имају и особе које су годинама биле изложене тешком физичком раду или интензивним спортским напорима. Додатни фактори ризика су прекомјерна тјелесна тежина, дијабетес, повишен крвни притисак и кардиоваскуларне болести.Лијекови против болова могу донијети привремено олакшање, али не рјешавају узрок проблема. Много је важније примијенити превентивне мјере. Топла и слојевита од‌јећа помаже у очувању тјелесне топлине и смањењу укочености, док кориштење топлих облога или гријаних јастучића може побољшати циркулацију и олакшати покрете.

Редовно, умјерено кретање има кључну улогу у очувању здравља зглобова. Лагане вјежбе, истезање и шетње потичу стварање синовијалне текућине, јачају мишиће и смањују осјећај укочености. Прије започињања нове физичке активности, посебно код особа с хроничним обољењима, препоручује се савјетовање с љекаром.

Не треба занемарити ни унос текућине, јер добра хидратација доприноси еластичности зглобова. Уколико се бол изненада појача, зглоб постане отечен, црвен или топао, или се јаве додатни симптоми попут повишене температуре и мучнине, неопходно је потражити стручну медицинску помоћ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.