Рецепт за хљеб са сувим шљивама, који је челичио војнике

БЕОГРАД - Србија је земља хљеба и земља шљива. Мало је народа у свијету који су једну воћку уградили у своју културу, књижевност, пјесму, пословице и изреке као што су Срби учинили са шљивом, од које много тога припремају.

Разних је врста хљеба у нашим домовима, мада је један недовољно познат и помало заборављен – са сувим и сировим шљивама. Упамћен у војничкој и хајдучкој традицији, у новије доба је доспио на списак нематеријалне културне баштине, пише Политика. 

О хљебу се много тога зна, макар што често хвалимо или кудимо његов квалитет. Само о оном са шљивама није било довољно сазнања, све док се није појавила књига публицисте и истраживача Димитрија Вујадиновића „Хлеб српских јунака и хајдука” (издавач новосадски „Тиски цвет”), у којој је он о овој намирници сабрао приче, рецепте, изреке, тумачења, сјећања...

– Док су хајдуци и ускоци јездили отоманским друмовима, јатаци су припремали хљеб и посластицу од шљива – преноси Димитрије своја истраживања за „Магазин”. Врста хљеба таин, умијешен са шљивама, одиграо је велику улогу у вријеме Балканских и Првог свјетског рата, као и приликом проласка наше војске и народа кроз Албанију, када је многе спасио глади и сигурне смрти. Са свјежим или сувим шљивама, ова намирница је у традицији наше кухиње, тако да је потпуно разумљиво што је српски сељак спојио ова два посебно хранљива специјалитета.

Срби су познати као велики љубитељи хљеба. Кад се у кући имало пшенично брашно, био је то празник. У недостатку пшенице, послужио би и хљеб од мјешавине пшенице, јечма и ражи, чак и од овса. И данас, кад се култура исхране значајно промијенила, хљеб је задржао своје почасно мјесто. Срби кроз хљеб његују везу са својим идентитетом, традицијом, огњиштем и вјером.

Што се шљива тиче, нема Србина који је не воли. С њом се живјело и од ње се живјело. С њом се и уживало. Испод шљиве се полагала заклетва, она се китила сламом за Божић да година буде родна. А тек суве шљиве, које нису само посластица, већ и извор енергије зато што су пуне хранљивих састојака. Јединствен хљеб у српској војсци био је онај са сувим шљивама, којег је, од свих армија свијета, само наша припремала.

Вјековима омиљена храна, истовремено и посластица српског народа, био је хљебни колач „шљивко”, најстарији специјалитет са хљебним брашном. Посебно су га вољели хајдуци, а давао је снагу и челичио српске војнике у минулим ратовима. Изузетно здрав и хранљив, имао је јединствен мирис и укус. Као посластица, нарочито је омиљен зими, кад би изостало свјеже воће.

ХЉЕБ СА СВЈЕЖИМ ШЉИВАМА

100 г сјецканих шљива
1 кашика брашна
100 г маслаца
200 г шећера
1 кашика екстракта ваниле
2 јајета
200 г брашна
1 прашак за пециво
1 кашичица соли
100 г јогурта
50 г смеђег шећера

Рерну загријте на 250 степени. Шљиве поспите кашиком брашна и оставите са стране. У великој посуди измијешајте маслац, бијели шећер и екстрат ваниле док смјеса не постане ваздушаста. Додајте јаја, једно по једно, 200 грама просијаног брашна с прашком за пециво, со и јогурт. Умијешајте шљиве кашиком и смјесу налијте у калуп за хљеб. Поспите смеђим шећером. Пеците око 45 минута на 200 степени.

СА СУВИМ ПЛОДОВИМА

580 г пшеничног брашна за мијешење хљеба
45 г масти или уља
200 г сувих шљива
12 г свјежег пекарског квасца
10 г кухињске соли
Воде око 55 одсто од количине брашна

Из шљива одстранити коштице, па их самљети на машини за мљевење меса или их ситно исјецкати. У посебној посуди растопити предвиђену количину масноће. Од брашна, квасца, соли, воде, растопљене масноће и уситњених сувих шљива припремити тијесто по директном поступку, које треба замијесити лакше него обично. Оставити да ферментише 70–80 минута. Пече се 30–40 минута на температури до 250 степени. Хљеб по овој рецептури тежак је око једног килограма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.