Контроверза око пирамиде исхране: Зашто су америчке препоруке "преблаге"?

Нове америчке прехрамбене смјернице (ДГА) за период 2025–2030 изазвале су праву узбуну међу стручњацима и у јавности убрзо након што су објављене 7. јануара 2026. године.

Научници организација Центар за науку у јавном интересу The Center for Science in the Public Interest) и Центар за биолошку разноврсност (The Center for Biological Diversity) оцијенили су да су званичне смјернице преблаге, недовољно јасне и под политичким утицајем америчке прехрамбене индустрије.

У заједничком одговору објавили су сопствене "Бескомпромисне препоруке", у којима захтијевају строжа ограничења ултра-прерађене хране, додатих шећера и црвеног меса, као и снажнији фокус на здравље и животну средину.

"Иако су индустрије меса и млијечних производа можда одушевљене новом прехрамбеном пирамидом, америчка јавност не би требало да буде; смјернице о протеинима и мастима у овом ДГА-у у најбољем случају су збуњујуће, а у најгорем штетне… Уз то што даје противрјечне препоруке, документ шири и отворену дезинформацију да ‘здраве масти’ укључују путер и говеђи лој", упозоравају научници.

Контроверзни визуал: Нова пирамида исхране

Нове смјернице праћене су и визуелном илустрацијом – пирамидом која дијелом шаље потпуно погрешне поруке.

На примјер, из ње се може стећи утисак да су црвено месо и пуномасно млијеко намирнице које је пожељно конзумирати у што већим количинама. То је контроверзно јер је црвено месо према Међународној агенцији за истраживање рака (ИАРЦ) класификовано као вјероватно канцерогено, док Свјетска здравствена организација (СЗО / ЊХО) препоручује ограничавање уноса засићених масти ради здравља кардиоваскуларног система.

С друге стране, из облика пирамиде могло би се закључити да удио цјеловитих житарица у исхрани треба свести на минимум, што је у супротности са научним истраживањима.

Циљ и поједностављивање нових смјерница

Стиче се утисак да је циљ нових смјерница да ријеше највећи проблем Американаца – прекомјерну тјелесну тежину, и то кроз промовисање протеина који дуже одржавају осјећај ситости, при чему се иде наруку америчкој месној индустрији и прехрамбеним навикама Американаца, нарочито бирачима покрета МАГА.

То се чини уз максимално поједностављивање порука, попут главног слогана нових смјерница – "Еат Реал Фоод" (Једите праву/непрерађену храну) – при чему та поједностављења често нису јасна, већ збуњујућа. Како би било јасније шта је све спорно, преносимо неке од најконтроверзнијих дијелова смјерница.

Детаљно: Контроверзне препоруке за протеине

"Дајте приоритет висококвалитетним, нутритивно богатим протеинским намирницама као дијелу здраве исхране. Конзумирајте разноврсне протеинске намирнице животињског поријекла, укључујући јаја, живину, морске плодове и црвено месо, као и разноврсне биљне изворе протеина, укључујући пасуљ, грашак, сочиво, махунарке, орашасте плодове, сјеменке и соју.

Циљани дневни унос протеина: 1,2–1,6 г протеина по килограму тјелесне масе, уз прилагођавање индивидуалним енергетским потребама", наводи се у ДГА.

Једна од првих ствари која упада у очи јесте да је препоручена исхрана изразито оријентисана на месо. Неки критичари то повезују с чињеницом да министар здравља Роберт Ф. Кенеди Млађи (Роберт Ф. Кеннедy Јр.) већ дуго лично фаворизује и промовише такав начин исхране.

На примјер, Волстрит џорнал (Њалл Стреет Јоурнал) наводи да месо чини главнину његове исхране, па чак и да у замрзивачу има стотине килограма меса.

Проф. др Дарија Вранешић Бендер, директорица компаније Витаминотека и клиничка нутриционисткиња у КБЦ Загреб, истиче да су препоруке за вишеструко повећање уноса протеина, као и окретање пуномасним млијечним производима, месу, јајима и чак говеђем лоју – у најмању руку контроверзне.

Она упозорава да су нове смјернице повећале препоручени унос протеина за 50–100% у односу на раније, и да то може имати негативне посљедице, нарочито код особа са хроничним болестима бубрега. Такође наглашава да докази и даље показују да биљни протеини и риба имају повољнији ефекат на здравље од исхране богате црвеним месом.

Детаљно: Препоруке за масти

ДГА препоручује пуномасне млијечне производе, маслиново уље, али као опције наводи и путер и говеђу маст, уз ограничење засићених масти на највише 10% укупног дневног енергетског уноса.

Вранешић Бендер истиче да је проблем у томе што се животињске масти богате засићеним мастима стављају у исти контекст са биљним мастима, без јасног објашњења које намирнице треба конзумирати чешће, а које рјеђе. То може лако довести до прекорачења препорученог уноса засићених масти.

Детаљно: Препоруке за шећер

ДГА савјетује избјегавање заслађених пића и ограничавање додатог шећера на највише 10 грама по оброку.

Према ријечима Вранешић Бендер, иако је ово строже него раније препоруке (до 10% укупног дневног калоријског уноса), смјерница може бити збуњујућа јер људи имају различит број и величину оброка током дана.

Детаљно: Препоруке за алкохол

"Конзумирајте мање алкохола ради бољег здравља", наводи ДГА, без прецизирања количина.

Вранешић Бендер сматра да је ова порука нејасна. Европска агенција за лијекове (ЕМА) наводи да ниједна количина алкохола није потпуно без ризика, али даје оријентационе горње границе:

• до једног стандардног пића дневно за жене
• до два за мушкарце

(приближно 1 дл вина, 2,5 дл пива или 0,3 дл жестоког пића).

Занемаривање одрживости и угљеничног отиска

На крају, истиче се да нове ДГА смјернице у потпуности занемарују одрживост и угљенични отисак, за разлику од смјерница Европске уније.

Према ријечима Дарије Вранешић Бендер, то је проблематично јер избор хране има снажан утицај на животну средину, али и на друштвене и културне обрасце, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.