Фото: Shutterstock/Kmpzzz
Доручак се с разлогом назива најважнијим оброком у току дана, али његов значај није везан само за енергију и концентрацију.
Све је више доказа да јутарњи оброк може имати утицај и на крвни притисак. Истраживања показују да особе које редовно прескачу доручак чешће имају хипертензију. Ако се борите са високим притиском, правилно изабран и на вријеме поједен доручак може бити важан савезник у контроли вриједности.
Када је најбоље доручковати?
Стручњаци савјетују да се први оброк унесе релативно брзо након буђења. Иако не постоји тачно одређено вријеме које важи за све, препорука је да доручкујете у року од 30 до 60 минута након устајања.
Разлог је једноставан – организму је потребно „гориво“ како би стабилизовао ниво шећера у крви и смањио оптерећење на кардиоваскуларни систем. Јутарњи оброк помаже и у регулацији кортизола, хормона стреса који је природно повишен у раним сатима. Ако прескочите доручак, кортизол може остати на вишем нивоу дуже него што би требало, што неповољно утиче на крвни притисак.
Међутим, ако нисте навикли да једете чим отворите очи, нема потребе за наглим промјенама. Важно је да доручак постане дио рутине, у вријеме када можете мирно да сједнете и поједете оброк без журбе. Свјесно и опуштено једење такође доприноси бољој пробави и стабилнијем притиску.
Зашто је доручак важан за срце?
Редован доручак повезује се са бољим вриједностима крвног притиска и мањим ризиком од срчаних обољења. Иако то не значи да прескакање доручка директно изазива хипертензију, постоји јасна веза између јутарњих навика и здравља срца.
Осим што утиче на хормоне стреса, доручак пружа прилику да унесете хранљиве материје које су кључне за регулацију притиска, попут калијума, магнезијума и калцијума. Истовремено, јутро је прави тренутак да ограничите унос соли, која је један од главних фактора ризика за повишен притисак.
Добар доручак требало би да садржи:
воће или поврће
интегралне житарице
махунарке или орашасте плодове
најмање 20 грама протеина
минималну количину соли
Посебно обратите пажњу на пекарске производе и прерађено месо, попут кобасица и салама, јер често садрже велике количине скривене соли.
Јутарњи оброк такође помаже у одржавању стабилног нивоа шећера у крви и побољшава осјетљивост на инсулин. Уколико се шећер у крви дугорочно не контролише, може доћи до оштећења крвних судова и бубрега, што додатно доприноси развоју хипертензије.
Шта још можете учинити за контролу притиска?
Доручак је важан, али није једини корак ка бољој контроли крвног притиска. Ево још неколико навика које могу помоћи:
Уравнотежена исхрана – бирајте намирнице које погодују срцу: воће, поврће, немасне млијечне производе, рибу, пилетину без коже, орашасте плодове и махунарке.
Смањење стреса – технике дубоког дисања, медитација, физичка активност и квалитетно вријеме са блиским људима могу имати велики утицај.
Редовно кретање – препорука је најмање 150 минута умјерене физичке активности недјељно или 75 минута интензивнијег вјежбања. Ако вам то дјелује превише, крените постепено – сваки корак је важан.
Опрез са алкохолом – иако се често сматра да је чаша вина добра за срце, претјеривање може подићи крвни притисак и повећати ризик од бројних здравствених проблема.
Закључак је јасан – ако имате висок крвни притисак, не прескачите доручак. Поједите га релативно брзо након буђења, бирајте нутритивно богате намирнице и учините јутарњи оброк дијелом своје свакодневне рутине. Мале промјене у навикама могу донијети велике користи за здравље срца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.