Нутриционисткиња савјетује како и када је најбоље јести воће

Иако нам се чини да „воће увијек ваља јести“, нутриционисткиња Ивана Баришић ипак упозорава да начин и вријеме конзумације воћа може значајно утицати на наш пробавни систем, енергију и ниво шећера у крви, посебно у овим топлијим данима који долазе.

Сви знамо да је воће здраво. Али, да ли сте знали да вријеме када га једемо, као и начин на који га комбинујемо са другим намирницама, игра велику улогу у томе како се осјећамо након што га поједемо? Умор, нагла глад, па чак и надутост може бити резултат погрешног конзумирања наизглед најздравије хране на свијету.

Када је исправно јести воће?
За почетак, поставља се једноставно питање: када је најбоље јести воће? Прије оброка, послије или као засебан међуоброк? Нутриционисткиња Ивана Баришић саветује:

Идеално је воће јести као засебан међуоброк – око 1 до 2 сата прије или након главног јела. Тада се најбоље вари, без ферментације и надутости. Ујутру је организам најспремнији за једноставне шећере из воћа јер су залихе гликогена ниже.

Дакле, јутро и вријеме између оброка су најбољи избори ако желите да искористите максималне бенефите које воће пружа – од витамина, влакана до антиоксиданса. Али, треба имати на уму да не реагује свако исто, па је важно ослушкивати своје тијело и прилагодити навике према личној пробави.

Нагли "пад" шећера након воћног међуоброка
Воће садржи природне шећере, највише фруктозу и глукозу. Иако су то „добри шећери“, њихов утицај на ниво глукозе у крви може да варира, посебно ако воће једемо само. Ивана Баришић наглашава важност комбиновања воћа са протеинима или здравим мастима.

На примен: јабука са бадемима, боровнице с грчким јогуртом или банана с мало кикирики путера. Тако успоравамо апсорпцију шећера и одржавамо стабилан енергијски ниво. Самостално воће може изазвати ‘роллерцоастер’ ефекат – поготово код особа са осетљивом регулацијом шећера.

Дакле, иако је воће здраво, није лоша идеја да му придружите „партнера“ на тањиру – на пример, шаку орашастих плодова, кашику сјеменки или чашу ферментираног млијечног напитка. То помаже у одржавању ситости, боље пробаве и стабилније енергије током дана.

Прање воћа
Без обзира купујете ли воће на пијаци или у супермаркету, прање је незаобилазан корак. Воће и поврће, посебмо ако није из органског узгоја, често је изложено пестицидима и другим хемикалијама – а управо се оне најчешће задржавају на кори.

Коре неких плодова попут јабука, краставаца и цитруса нутритивно су богате влакнима и антиоксидансима, али управо ту се најчешће накупљају остаци пестицида. Савјетујем прање у хладној води уз додатак мало соде бикарбоне – то може помоћи у уклањању површинских остатака.

На тржишту су доступна и природна средства за прање воћа и поврћа, која нису агресивна и не нарушавају храњиве материје. Битно је напоменути и да воће треба прати непосредно прије конзумације, како би се очували нутријенти и свежина.

Воће је неизоставан дио уравнотежене исхране, али правилним одабиром времена конзумације, паметним комбинацијама с другим намирницама и правилним прањем – можемо искористити све његове бенефите без неугодних посљедица попут надутости или наглих осцилација енергије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.