Који зачини су најздравији и како их додати храни да сачувамо највише корисних својстава

Да ли је рузмарин добар за мршављење, како першун помаже особама оболелим од дијабетеса и да ли је заиста понекад отрован, а како ловоров лист утиче на повишен ниво холестерола и триглицерида, на бази резултата клиничких студија  објашњава професор др Светлана Станишић

Зачини, односно коришћење љековитог биља као додатак исхрани је широко распрострањено вековима уназад. Како се биљке употребљавају за справљање лекова, тинктура и чајева, могу да се користе и за зачињавање јела и у том случају имају позитиван утицај на здравље.

У разговору за еКлиника портал, проф др Светлана Станишић сумира резултате истраживања која су вези са неколико најчешће коришћених и истраживаних зачинских биљака, најпре у начину припреме хране:

– Интересантно је да се показало да кување зачина и биљака у води као што је случај при спремању супе, на пример, не смањује њихов антиоксидантни капацитет. То се, међутим, не може рећи за гриловање. Оно има негативан утицај на садржај антиоксидантних материја у зачинима и биљкама, тако да су зачини делотворнији када се додају куваним јелима. Такође, нагласила бих да уљне екстракте или суплементе на бази ових биљака не препоручујем јер могу бити опасни за јетру. У количинама у којима се као зачини користе босиљак, першун, рузмарин и ловоров лист, не могу бити опасни по људско здравље.

Босиљак као зачин и његове бројне предности за срце, зглобове и успоравање старења

Босиљак је, каже наша саговорница, саставни део медитеранске дијете, састојак песто соса, и саставни део традиционалне француске биљне смеше Хербес де Провенце. Ова биљка делује превентивно против дијабетеса и његових компликација, а има и антиинфламаторна својства. То може да буде корисно за људе који имају реуматоидни артритис или запаљенске болести црева.

– Босиљак има доказано антиоксидантно дејство због присуства лутеина, зеаксантина и бета каротена, због чега успорава старење, настанак кардиоваскуларних болести и спречава развој рака. У једној студији је показан антиканцерогени потенцијал екстракта босиљка код животиња које су развиле рак желуца и папиломе на кожи услед излагања бензо-а-пирену и 7,12 диметил бенз-а-антрацену. Једно истраживање је показало да босиљак благотворно делује на улкус, односно желудачни чир изазван аспирином, индометацином, алкохолом и стресом. И на крају, једно врло интересантно истраживање је показало како је екстракт босиљка код експерименталних мишева појачао имунолошки одговор на убризгане еритроците овце. У наставку експеримента је повећана адхезија неутрофила и фагоцитна активност, из чега је закључено да босиљак делује имуностимулативно – наводи проф.др Станишић, редовни професор на предметима Исхрана и Основе физичке хемије.

Како першун као зачин помаже нашим костима и да ли је заиста понекад отрован

Према речима професорке Станишић, першун има своје две варијанте. Распознају се по увијености листова и обе потичу из југоисточне Европе. Першун је састојак сосева, биљних смеша који се користе у француској и италијанској кухињи. Добро се комбинује са путером, а богат је у садржају флавоноида, који имају антиоксидантно дејство.

– Студије показују да першун може да утиче на превенцију дијабетеса. Студија на пацовима којима је изазван дијабетес је показала да је било довољно 28 дана редовне употребе першуна за регистровање првих знакова побољшања. Такође, першун има антиинфламаторно дејство. Тако се, на пример, у експерименту на животињама показало да су животиње којима је убризган карагенан у шапу имале мањи оток ако су претходно узимале першун. Слично томе, у експерименту где је мишевима инсертована памучна куглица поткожно, запаљенска реакција и формирање гранулома су били мање присутни код оних који су претходно уносили екстракт першуна – преноси нам доктор физичке хемије.

Першун је ризница витамина К, а шта је са наводном отровношћу

Такође, додаје проф. др Светлана Станишић, першун је богат витамином К, због чега је користан за превенцију остеопорозе. И то се показало на експерименталним мишевима. Но, овде није крај корисним својствима јер першун утиче на смањење надимања. Користи се и за инфекције уринарног тракта, решавање проблема са каменом у бубрегу јер има диуретско дејство па на тај начин доприноси и регулацији крвног притиска.

Проф.др Станишић питали смо и каквог је мишљења у вези са појединим студијама и наводима о токсичности першуна. Саговорница еКлиника портала каже да је у случају употребе першуна као зачина о томе бесмислено говорити и додаје:

– На различитим местима говори се о токсичности цвета першуна, уља персуна, па онда першуна у огромним количинама, али су сви сагласни да је першун као зачин свеж или сув и користан и нетоксичан, као и да могући проблем није лист, већ цвет. Напомиње се и да је у ранијим временима уље першуна коришћено за абортусе. Међутим, тај концентрат нема везе са употребом першуна као зачина у уобичајеним количинама.

Да ли је рузмарин као зачин добар за мршављење и зашто је добар за оболеле од дијабетеса

– Рузмарин потиче са Медитерана и такође постоји у више варијанти (врста). Обично се користи за зачињавање месних јела, супа и гулаша. Када је у питању здравље, рузмарин има утицај на превенцију дијабетеса. Неколико студија на експерименталним животињама је показало да ефекат узимања рузмарина на инсулин и крвни шећер траје и неколико дана после уноса. Рузмарин такође има антиинфламаторно дејство. Утиче на хипертензију тако што регулише задржавање течности и електролита у организму. Експерименти на животињама су показали да редовна употреба рузмарина може да утиче на мршављење. Тако су после 60 дана узимања млевеног рузмарина регистроване промене телесне масе, као и промене масног статуса у крви код претходно гојазних пацова – наводи стручњак за исхрану.

Ловоров лист помаже у регулацији повишеног нивоа триглицерида и холестерола

Ловоров лист се користи за слана и слатка јела. Реч је о нутритивно вредној биљци због садржаја антиоксидантних материја, полифенола. Полифеноли су се, према речима проф.др Станишић, показали одговорним за утицај ловоровог листа на дијабетес.

– У једној студији на људима су субјекти са дијагностикованим дијабетесом 2 у трајању дужем од 40 година, свакодневно током месец дана уносили до 3 грама млевеног ловора, што им је помогло да регулишу ниво шећера у крви, холестерола и триглицерида. Ловоров лист такође има и антиинфламаторно дејство, и регулише ниво холестерола и триглицерида у крви. У једном експерименту, рибе које су уз високомасну дијету уносиле ловоров лист имале су нижи ниво липида у односу на оне које су биле само на високомасној дијети. Иначе, постоји интерес да се спроводе научна истраживања која се тичу ефеката ових зачинских биљака јер постоји тенденција да се синтетички антиоксиданси и адитиви замене природним. Тако се, на пример, есенцијално уље босиљка додаје месним хамбургерима са циљем смањења ужегнућа које деградира производ сензорно и у смислу биолошке вредности – објаснила је у разговору за еКлиника портал проф др Светлана Станишић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.