Фото: Агенције
| Илустрација
Доста је било нагађања! Ако вам се дешава да кифлице не буду довољно мекане, да хљеб остане збијен или да се колачи мрве – разлог се често крије у једној, наизглед ситној, али пресудној одлуци: избору брашна.
Откривамо зашто се за кифлице најчешће користи брашно тип 400, зашто је тип 500 незамјењив за хљеб и у чему је стварна разлика између ових врста. Ријешите дилему једном заувијек.
Прављење домаћих колача, кифлица и хљеба на први поглед дјелује једноставно – неколико основних састојака, мало стрпљења и мирис из рерне који одмах буди осјећај дома. Ипак, свако ко је бар једном мијесио тијесто зна да разлика између савршеног бисквита и колача који се распада, или између ваздушастих кифлица и тешког хљеба, често зависи од једног детаља који многи занемарују.
Брашно није само „бијели прах“ који иде у сваку смјесу. Оно је основа структуре, текстуре и укуса, а прави тип брашна може у потпуности промијенити крајњи резултат.
Искусне домаћице знају да се иза броја на паковању крију велике разлике. Тип брашна, гранулација и мекоћа директно утичу на то како ће тијесто нарасти, колико ће бити еластично, да ли ће се мрвити или држати форму и да ли ће пециво бити мекано или чврсто.
Пшенично брашно се код нас најчешће дијели према типу и гранулацији, а најзаступљенији су тип 400 и тип 500.
Код брашна тип 400 постоје двије важне варијанте: оштро и меко.
Оштро брашно тип 400 има крупнију гранулацију и благо жућкасту боју. Захваљујући таквој структури, идеално је за:
Ово брашно даје чвршћу основу и спречава да тијесто постане превише љепљиво или мекано, па је одличан избор када желите стабилан колач који се лијепо сијече.
С друге стране, меко брашно тип 400 је ситније, бијелије и њежније. Управо због тога је савршено за:
Код ових рецепата циљ је да тијесто буде ваздушасто, мекано и лагано, а меко брашно тип 400 помаже да пециво добије ону препознатљиву мекоћу која се топи у устима.
Ако желите тијесто са јачом структуром, пунијим укусом и чвршћом корицом, онда је брашно тип 500 прави избор.
Овај тип брашна је идеалан за ферментисана тијеста, као што су:
Брашно тип 500 даје стабилнију и грубљу структуру, што је посебно важно код дужег процеса ферментације и код хљебова који током печења морају задржати облик.
Уз овај тип брашна, тијесто често боље нарасте, добија карактеристичну хрскаву корицу, док унутрашњост остаје компактна, али не тешка.
Многе домаћице комбинују брашно тип 500 и меко брашно тип 400 како би добиле идеалан баланс између чврстоће и мекоће.
Ова комбинација је одлична:
Управо оваква комбинација често даје најбоље резултате у кућној пекари.
На крају, правило је једноставно, али кључно:
Када сљедећи пут будете стајали испред рафова и питали се који тип брашна да изаберете, сјетите се да тај мали број на паковању често одлучује да ли ће ваше тијесто бити савршено – или тек просјечно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.