Фото: Агенције
| Илустрација
Количина квасца за тијесто одређује да ли ће ваше пециво бити мекано или ће имати онај тежак, кисели мирис. Прекините са старом навиком!
„Убаците цијелу коцку на кило брашна да брже надође.“ Колико пута сте чули овај савјет од бака или комшиница? Управо ова заблуда уништава ваш труд чим тепсија изађе из рерне. Ваше пециво, умјесто да мами укућане, заудара на киселину и већ сутрадан се круни, постајући суво и неукусно.
Количина квасца за тијесто је онај пресудан детаљ који врхунски мајстори заната љубоморно чувају, а права мјера ће вас потпуно изненадити. Не, више апсолутно не значи боље.
За један килограм брашна оптимална мјера износи свега 10 до 15 грама свјежег, односно три до пет грама сувог квасца. Ова прецизна мјера гарантује спору ферментацију, врхунску мекоћу и одсуство киселкастог мириса.
Зашто већина домаћица упорно ставља цијелих 40 грама на радну површину? Зато што желе да умијесе хљеб који ће да „експлодира“ у вангли за пола сата. Међутим, брза ферментација ствара агресивне и крупне мјехурове ваздуха. Чим такво пециво извадите из рерне, оно нагло спласне. Његова структура слаби, кора пуца, а унутрашњост постаје тврда као камен у рекордном року.
Када драстично смањите дозу и научите тачно колико квасца на брашно заиста треба ставити, процес траје знатно дуже, али смјеса зри на прави начин. Ензими имају довољно времена да разграде скроб, чиме се природно појачава слаткаст укус пшенице. Развија се комплексна арома, а глутенска мрежа јача. Правилан однос квасца и брашна диктира еластичност и ситну рупичасту текстуру, због које хљеб остаје свјеж данима.
Највећа грешка је форсирање тијеста топлотом. Пробајте потпуно другачији приступ. Замијесите погачу увече са само пет грама свјежег квасца и хладном водом. Оставите покривену посуду у фрижидеру до јутра. Гљивице ће радити полако, на ниској температури, стварајући правилно зрело тијесто без оног препознатљивог „пивског“ шмека који одбија.
Дозирање квасца за пециво мора да се мијења једино уколико планирате да додате тешке састојке. Ако припремате пица базу, мајстори из Напуља иду у још веће екстреме. Они користе само један грам на литар воде, остављајући кугле да одмарају пуна двадесет и четири сата. Оваква метода гарантује хрскаву корицу која пуца под зубима и савршено меку средину.
Постоје специфичне ситуације у кухињи када благо појачавамо основну дозу. Када правите домаће крофне, богате штрудле са орасима или италијански панетоне, структура смјесе је оптерећена додацима као што су:
Домаћа жуманца која отежавају подизање
Отопљени путер, маргарин или свињска маст
Велика количина бијелог шећера
Суво грожђе, комадићи чоколаде и тешки надјеви
Масноћа и шећер ометају рад гљивица. У таквим условима, количина квасца за тијесто смије бити повећана, али апсолутно никада не прелазите границу од 20 до максимално 25 грама по једном килограму.
Ваш стомак ће вам такође бити захвалан. Зрела, лагано ферментисана пецива не изазивају горушицу и надимање. Престаните да храните тепсију беспотребним вишковима и допустите времену да одради свој дио посла. Мајстори увијек кажу да брашно мора да осјети руку, али и да „продише“ својим темпом, без икакве журбе.
Не. Со уништава ћелије гљивица и успорава њихов рад. Прво активирајте квасац са брашном и водом, па тек на крају умијешајте со у масу.
Суви квасац је концентрованији. Увијек користите трећину тежине у односу на свјежи како бисте добили идентичне и мекане резултате без киселог мириса.
Хладноћа успорава ферментацију. Оставите посуду на топлом мјесту или једноставно продужите вријеме чекања на неколико сати док се запремина потпуно не удвостручи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.