Како направити савршену домаћу баклаву

Танки листови тијеста надјевени орасима, бадемима или пистаћима, издашно преливени слатким сирупом од шећера, меда и зачина заједно чине њено слатко величанство баклаву - посластицу која се појављује у бројним облицима и укусима и омиљена је у многим дијеловима свијета.

Воле је на Медитерану, Блиском истоку и на Балкану, па је сасвим разумљиво да је својатају многи народи, међу којима су најгорљивији Грци, Турци, Босанци и Херцеговци, Албанци, Арапи, Арменци, Бугари, Македонци...

• Историја

Али, чињеница је да су кроз вијекове у настајању баклаве своје прсте имали многи народи, па су први који су уживали у прабаклави, крушном тијесту са сјецканим орасима преливеним медом били Асирци, док су први револуционарни корак у њеном настајању начинили стари Грци који су обично тијесто заменили много финијим и тањим. Надаље, Арменци су сирупу за баклаву додали ароматичне зачине клинчић и цимет који су били прихваћени и у кухињама Балкана, а Арапи водицу руже и кардамом.

На срећу свих оних који воле баклаве, у 15. вијеку су се справљања ове посластице прихватили и највећи свјетски освајачи Турци, који су је довели до савршенства и претворили у компликован десерт за који је осим најфинијих састојака требало имати талента и умијећа, па је било све само не једноставно припремити је.

У Османлијском царству баклаву могли испећи само истински мајстори
У периду Османлијског царства већ ионако танко тијесто постало је толико танко да се кроз њега требало јасно видјети, па су баклаву могли испећи само истински мајстори свог заната, а баклаву су у то вријеме могли приуштити само најбогатији - султани, паше и везири.

Тада, по састојцима скупа и по изради савршена, баклава је била ствар престижа и доказ отмености дома, па су се богате породице такмичиле чија ће баклава имати више слојева необично танког тијеста.

Баклава је била толико важна да се прије печења носила газди на увид, а он је њен квалитет испитивао златним новчићем. Односно, ако утиснути златник није успио проћи кроз слојеве тијеста и досегнути дно лима, баклава је била савршено спремљена, па је и новчић завршио као награда у џепу посластичара. Наравно, највјештији мајстори који су били у стању тако танко развући тијесто да понекад и 40 листова није било дебље од латице руже, радили су у дворским кухињама, па су баклаве које су се пекле за султана имале и више од 100 слојева листова тијеста.

• Била десерт достојан само непца најбогатијих

Као десерт достојан само непца најмоћнијих и најбогатијих, баклава се обавезно пекла поводом свих важних догађаја - породичних, вјерских и државних.

За вријеме своје владавине султан Сулејман Величанствени (1520 - 1566) увео је посебну церемонију знану као парада баклава у току које су петнаести дан светог мјесеца рамазана, његовим војницима, јањичарима који су у свечаној животописној поворци долазили на двор, дијељене баклаве које су се посебно за њих пекле у дворској кухињи.

Занимљиво је да је у Турској баклава, као врло отмен и врло скуп десерт, све до 19. вијека била резервисана само за јако богате, док су је остали јели само у изузетним приликама, па не чуди да се изрека "Нисам довољно богат да једем баклаву сваки дан" задржала до данас.

Рецепт

• Састојци:
• 1 кг готових јуфки за баклаву
• 900 г мљевених ораха
• 100 г крупно сјецканих ораха
• 150 г шећера
• 250 г путера и 100 мл уља
• За агду (прелив):
• 1 кг шећера,
• вода
• лимун

Припрема:

Прво припремите агду. Сипајте шећер у шерпу и прелијте га водом (да воде буде два прста изнад шећера). Кухајте приближно 20 минута на јачој ватри, може и мање, агда не смије да буде превише густа.

Густина треба да буде између сирупа и воде. У скухану агду додајте лимун исјечен на кришке. Оставите да одстоји, јер прелив мора добро да се охлади прије него што се њиме прелије баклава.

Јуфке исијеците по мјери плеха у којем ће се баклава пећи.

Истопите путер на лаганој ватри, али пазите да не промијени боју и промијешајте га с уљем. Помијешајте самљевене и исјецкане орахе и 150 г шећера.

У плех прво ставите три јуфке - сваку премажите путером и уљем (нека ова смјеса буде топла, то ће дати хрскавост јуфки), па на прве три коре ставите један дио смјесе с орасима.

Преко ставите двије коре, опет премазане смјесом од путера и уља, па опет дио смјесе с орасима. Понављајте поступак док не потрошите материјал.

На крају, баклаву покријте с три коре и то тако што сваку, након стављања, премажете путером, осим посљедње.

Прије сјечења, притисните баклаву длановима и изравнајте. Баклаву потом сијеците у препознатљиве облике (ромб).

Ставите у рерну, прво десетак минута на 190 степени, док не почне благо руменити, а онда 45 минута сушите на 150 степени. Ако вам се у неком моменту учини да ће бити превише тамна, покријте је алуминијском фолијом и наставите да печете

Провјерите да ли је печена тако што ћете виљушком размаћи баклаве и погледати да ли је и дно печено. Врућу баклаву залијте хладном агдом и притисните тепсијом или плехом да би се коре изравнале.

Након пола сата склоните плех којим сте притиснули баклаву и оставите је да се хлади и упија агду током ноћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.