Горе од шећера и масти заједно: Ово уље многи свакодневно користе, а боље га је избјегавати

Сојино уље није само флаша поред шпорета. Може да се крије у мајонезу, кексу, пециву, преливима и готовим јелима, па га многи користе чешће него што мисле.

Око њега се воде бројне расправе, али шта је заиста проблем – само уље или количина и храна у којој га уносимо?

Сојино уље на декларацији није увијек очигледно
Сојино уље се може наћи у мајонезу, преливима, кексу, пециву и готовим јелима. Није састојак сваког производа из тих група, зато прво погледајте списак састојака.

Ако пише само „биљно уље“, проверите да ли произвођач наводи његову врсту. Обратите пажњу и на редослед састојака, јер су они који се налазе ближе почетку листе заступљенији у производу.

То је посебно корисно код производа које једемо често, а о којима не размишљамо као о извору уља. Грицкалице, готови преливи, намази, пецива и замрзнута храна могу да садрже различите врсте масти.Зато није довољно прочитати само једну ставку на декларацији. Погледајте и количину соли, шећера и укупних масти. Замена једног уља другим неће претворити кекс или грицкалице у уравнотежен оброк.

Омега-6 масти: разлог за расправу, не за панику
Једна од најчешћих замерки сојином уљу односи се на омега-6 масне киселине, посебно линолну киселину. Ипак, омега-6 није исто што и упала.

Истраживања нису показала да већи унос линолне киселине аутоматски повећава упалне процесе. Зато је важније колико уља уносимо и кроз какву храну, него прогласити једну врсту уља главним кривцем.

Није исто користити мало уља за домаћи оброк и свакодневно јести много индустријски прерађене хране која га садржи.

У тигању је важније шта радите са уљем
Једно кратко загревање и вишеструко пржење нису иста ствар.

Када се уље дуго загрева на високој температури, његов састав се мења. Вишеструко коришћење истог уља додатно убрзава његово пропадање, посебно када се пржи на високим температурама.

Зато није добра навика да након пржења уље вратите у флашу и користите га изнова неколико пута.

Ако уље почне да се дими, потамни или добије непријатан, оштар мирис, немојте настављати са пржењем. То је знак да су услови загревања неповољни и да је боље прекинути поступак.

За кратко динстање нема потребе да тигањ буде екстремно загрејан. Код дужег пржења на вишим температурама важни су и избор уља и начин на који га користите.

Управо због тога није довољно рећи да је одређено уље „штетно чим се загреје“. Много тога зависи од температуре, дужине загревања и тога да ли се исто уље користи више пута.

Није свако биљно уље исто
На полици поред сојиног уља могу се наћи сунцокретово, репичино, маслиново и друга биљна уља. Њихов састав није идентичан, па није довољно све их ставити под исти назив „биљно уље“.

Разликују се по односу засићених и незасићених масних киселина, као и по томе колико појединих масних киселина садрже.

Зато је корисније посматрати целокупан образац исхране, а не тражити једну флашу коју треба прогласити главним непријатељем.

Ако већину оброка спремате код куће, користите разумну количину уља и једете разноврсно, прича је потпуно другачија него када се исхрана свакодневно заснива на готовим производима, пецивима, грицкалицама и прженој храни.

Једна флаша није пресуда целом јеловнику
Нема поузданог основа да сојино уље прогласимо „горим од шећера и масти заједно“. Много је важније колико га користимо и кроз какву храну га уносимо.

Када незасићене масти замене део засићених, то може имати повољан утицај на масноће у крви. Ипак, ни са уљем не треба претеривати.

Зато је корисније одмерити количину коју сипате у тигањ и чешће бирати основне намирнице. Ако често једете готове преливе, пецива и грицкалице, читање декларације може бити важније од избацивања једне флаше из кухиње.

Сојино уље не треба ни демонизовати ни користити без мере – важни су количина, начин припреме и остатак исхране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.