Gore od šećera i masti zajedno: Ovo ulje mnogi svakodnevno koriste, a bolje ga je izbjegavati

Sojino ulje nije samo flaša pored šporeta. Može da se krije u majonezu, keksu, pecivu, prelivima i gotovim jelima, pa ga mnogi koriste češće nego što misle.

Oko njega se vode brojne rasprave, ali šta je zaista problem – samo ulje ili količina i hrana u kojoj ga unosimo?

Sojino ulje na deklaraciji nije uvijek očigledno
Sojino ulje se može naći u majonezu, prelivima, keksu, pecivu i gotovim jelima. Nije sastojak svakog proizvoda iz tih grupa, zato prvo pogledajte spisak sastojaka.

Ako piše samo „biljno ulje“, proverite da li proizvođač navodi njegovu vrstu. Obratite pažnju i na redosled sastojaka, jer su oni koji se nalaze bliže početku liste zastupljeniji u proizvodu.

To je posebno korisno kod proizvoda koje jedemo često, a o kojima ne razmišljamo kao o izvoru ulja. Grickalice, gotovi prelivi, namazi, peciva i zamrznuta hrana mogu da sadrže različite vrste masti.Zato nije dovoljno pročitati samo jednu stavku na deklaraciji. Pogledajte i količinu soli, šećera i ukupnih masti. Zamena jednog ulja drugim neće pretvoriti keks ili grickalice u uravnotežen obrok.

Omega-6 masti: razlog za raspravu, ne za paniku
Jedna od najčešćih zamerki sojinom ulju odnosi se na omega-6 masne kiseline, posebno linolnu kiselinu. Ipak, omega-6 nije isto što i upala.

Istraživanja nisu pokazala da veći unos linolne kiseline automatski povećava upalne procese. Zato je važnije koliko ulja unosimo i kroz kakvu hranu, nego proglasiti jednu vrstu ulja glavnim krivcem.

Nije isto koristiti malo ulja za domaći obrok i svakodnevno jesti mnogo industrijski prerađene hrane koja ga sadrži.

U tiganju je važnije šta radite sa uljem
Jedno kratko zagrevanje i višestruko prženje nisu ista stvar.

Kada se ulje dugo zagreva na visokoj temperaturi, njegov sastav se menja. Višestruko korišćenje istog ulja dodatno ubrzava njegovo propadanje, posebno kada se prži na visokim temperaturama.

Zato nije dobra navika da nakon prženja ulje vratite u flašu i koristite ga iznova nekoliko puta.

Ako ulje počne da se dimi, potamni ili dobije neprijatan, oštar miris, nemojte nastavljati sa prženjem. To je znak da su uslovi zagrevanja nepovoljni i da je bolje prekinuti postupak.

Za kratko dinstanje nema potrebe da tiganj bude ekstremno zagrejan. Kod dužeg prženja na višim temperaturama važni su i izbor ulja i način na koji ga koristite.

Upravo zbog toga nije dovoljno reći da je određeno ulje „štetno čim se zagreje“. Mnogo toga zavisi od temperature, dužine zagrevanja i toga da li se isto ulje koristi više puta.

Nije svako biljno ulje isto
Na polici pored sojinog ulja mogu se naći suncokretovo, repičino, maslinovo i druga biljna ulja. Njihov sastav nije identičan, pa nije dovoljno sve ih staviti pod isti naziv „biljno ulje“.

Razlikuju se po odnosu zasićenih i nezasićenih masnih kiselina, kao i po tome koliko pojedinih masnih kiselina sadrže.

Zato je korisnije posmatrati celokupan obrazac ishrane, a ne tražiti jednu flašu koju treba proglasiti glavnim neprijateljem.

Ako većinu obroka spremate kod kuće, koristite razumnu količinu ulja i jedete raznovrsno, priča je potpuno drugačija nego kada se ishrana svakodnevno zasniva na gotovim proizvodima, pecivima, grickalicama i prženoj hrani.

Jedna flaša nije presuda celom jelovniku
Nema pouzdanog osnova da sojino ulje proglasimo „gorim od šećera i masti zajedno“. Mnogo je važnije koliko ga koristimo i kroz kakvu hranu ga unosimo.

Kada nezasićene masti zamene deo zasićenih, to može imati povoljan uticaj na masnoće u krvi. Ipak, ni sa uljem ne treba preterivati.

Zato je korisnije odmeriti količinu koju sipate u tiganj i češće birati osnovne namirnice. Ako često jedete gotove prelive, peciva i grickalice, čitanje deklaracije može biti važnije od izbacivanja jedne flaše iz kuhinje.

Sojino ulje ne treba ni demonizovati ni koristiti bez mere – važni su količina, način pripreme i ostatak ishrane.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.