Фото: Ilustracija
Божићни обичаји у српском народу дубоко су проткани симболиком, а божићна пшеница заузима посебно мјесто међу њима. Она се традиционално налази на божићној трпези, уз чесницу и бадњак, и представља један од најпрепознатљивијих симбола празника. Њена зелена боја и бујност тумаче се као знак оживљавања природе и наговјештај каква ће година бити пред домаћином.
У народном вјеровању, зелена и густа пшеница симбол је плодне, родне и успјешне године. Управо зато се пред Божић води рачуна да пшеница буде лијепа, здрава и бујна, јер се вјерује да ће таква бити и година која долази. У многим кућама она има и декоративну улогу, али њена симболика превазилази естетику и улази дубоко у духовни смисао празника.
Посебан значај има и свјетлост свијеће или кандила које се ставља у пшеницу. Вјерује се да пламен који пробија пут кроз зеленило обасјава кућу животношћу, топлином, срећом и миром током цијеле наредне године, чинећи пшеницу снажним симболом заштите породице.
Гдје се носи божићна пшеница и зашто се никако не баца?
На други дан Божића, односно на Сабор Пресвете Богородице, божићна пшеница се износи из куће. Према вјеровању, тада јој више није мјесто у кући, јер се завршава божићни обредни круг. Међутим, оно што је посебно важно јесте да се пшеница никако не баца.
Пшеницу би требало изнијети напоље и ставити на родне воћке, како би се благослов пренио на природу и будући род. Вјерује се да ће на тај начин дрвеће бити плодније, а година успјешнија. Уколико живите у граду и немате двориште или воћке, пшеницу треба оставити на било које дрво - у парку, дворишту зграде или поред пута.
Важно је пронаћи прикладно мјесто за њу, јер бацање пшенице према народном вјеровању доноси лошу срећу. Овај чин симболизује враћање природи онога што је од ње потекло и представља захвалност за све дарове које година доноси, преноси "24Седам".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.