
ЛОНДОН - Дјеца ће појести знатно више калорија у једном дану након што одгледају само пет минута реклама за брзу храну, показало је истраживање у Великој Британији.
Истраживање је показало да су млади људи, који су видјели или чули рекламе за производе са високим садржајем засићених масти, шећера и соли, конзумирали су просјеку 130 додатних калорија, што је еквивалентно двјема кришкама хљеба, пренио је данас Гардијан.
У студији је учествовало 240 деце узраста од седам до 15 година из школа у Мерсисајду, а у двије одвојене прилике приказано им је или им је пуштано пет минута реклама за брзу храну, а затим и реклама за нехрањиве производе.
Након тога, понуђене су им грицкалице попут грожђа или чоколадица, а касније и ручак са низом сланих, слатких и здравих јела.
Аутори истраживања су израчунали да су, након реклама, дјеца конзумирала 58 калорија више у грицкалицама и појела 73 калорије више за ручак него након излагања рекламама које нису храна.
Истраживање, које ће бити представљено на Европском конгресу о гојазности у Малаги, у Шпанији, такође је открило да је утицај на унос калорија био исти без обзира да ли су се рекламе односиле на одређену храну или су биле генеричке рекламе за брендове брзе хране.
Главна ауторка студије и професорка маркетинга хране и здравља деце на Универзитету у Ливерпулу Ема Бојланд је рекла да је то "прва студија која показује да оглашавање само брендиране хране утиче на то шта дјеца једу".
"Такође смо показали да дјеца не само да једу више одмах након рекламе за храну, већ су заправо јела више и за вријеме ручка, неколико сати након што су видјела рекламу. Храна коју смо им служили није била иста храна која је била приказана у рекламама и била је представљена без икаквих информација о бренду. Дакле, није било у питању то да су били подстакнути да купе одређену храну или да оду и конзумирају брзу храну, већ је то био само подстицај да конзумирају оно што је било доступно", рекла је Бојланд.
Службеница за унапрјеђење здравља на британском Краљевском колеџу за педијатрију и здравље деце Хелен Стјуарт је оцијенила да је "гојазност код деце тврдоглаво висока", и да "педијатри препознају да је рјешавање ове кризе немогуће без увођења неопходних мјера као што су прописи о прехрамбеној индустрији".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.