Истина о омиљеном напитку: Да ли је турска кафа заиста турска?

Крстарица
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Илустрација

Турска кафа није само напитак – она је културни мост, повод за разговор и ритуал који траје више од пет вијекова.

Иако носи назив „турска“, њени коријени сежу далеко јужније, у Јемен, гдје су је суфијски мистици користили за будност током ноћних молитви.

Од Јемена до Истанбула

кафа је у Османско царство стигла 1538. године, када је султан Сулејман Величанствени заузео Јемен. Већ наредне године зрна су стигла у Цариград, данашњи Истанбул, гдје су се до 1550-их почеле отварати прве „кахвехане“ – кафане које су брзо постале центри друштвеног живота.

кафане као мјеста окупљања и побуне

Иако су кафане биле мјеста дружења, изазивале су и контроверзе. Вјерски и политички ауторитети сматрали су их опаснима – гувернер Меке забранио је каву још 1511. године, а султани су повремено затварали кафане из страха од субверзивних активности. Сличан отпор постојао је и у Енглеској, гдје је краљ Карло ИИ покушао да их укине.

Ритуал који спаја људе

Данас је кафа неслужбено пиће за дружење у Турској. Ритуал припреме је прецизан: у малој посуди с дугом дршком званој џезва, најфинији талог кафе полако се кафа, идеално на врућем пијеску, како би се ослободио богат укус и створио густи слој пјене на врху, што се сматра знаком квалитета.

Права турска кафа послужује се врућа, с нетакнутом пјеном, уз чашу воде за чишћење непца и комад локума који уравнотежује горчину. Иако се послужује у малим шољицама, пије се полако, дајући талогу времена да се слегне на дно.

Тумачење судбине из шољице

Када се кафа попије, шољица се окреће на тацну, а након хлађења слиједи тасеографија – читање судбине из талога. Иако прорицање није дио исламске традиције, овај ритуал се сматра симболичким и забавним. У неким дијеловима Турске, користи се и у ритуалима удварања – млада у младожењину каву додаје со, а ако је он попије без приговора, показује стрпљење и зрелост.

Пут ка Западу и изазови модерног доба

кафа се брзо проширила Европом – прва кафана у Лондону отворена је 1652. године, а попут турских „кахвехана“, постала је мјесто окупљања и размјене идеја. Ипак, турска кафа никада није стекла глобалну популарност попут еспресса. Док неки стручњаци заговарају иновације, други се залажу за очување традиције.

Гдје попити праву турску каву

За аутентично искуство у Истанбулу, препоручују се мјеста попут Хафıз Мустафа, Мандабатмаз и Нури Топлар, гдје се кафа припрема полако, са богатом пјеном, уз локум и воду. Читање из талога можете доживјети у четврти Султанахмет, али се све више цијени лични приступ – јер турска кафа није само напитак, већ прича која се дијели.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.