Трновит пут бога гитаре: Џими Хендрикс избачен из војске али и из бенда VIDEO
Када је Џими Хендрикс као млад био у редовима америчке војске, наредник Луис Хоекстра препоручио је да буде отпуштен слиједећим писмом: “Пвт Хендрикс свира на музичким инструментима током и ван радног времена, или барем тако каже. Ово је једна од његових највећих грешака, јер његов ум очигледно не може да функционише док обавља дужности и размишља о својој гитари”.
Овај фасцинантни увид сигурно је предвидио неизбјежни сјај иза хоризонта. Иако се можда чини да рећи некоме да је предодређен да постане неприкосновени господар електричне гитаре превише бомбастично, постоји више од неколико поткријепљених извјештаја који сугеришу да је редов Хендрикс био рођен за гитару, аукустичну или електричну, свеједно.
Данас се фокусирамо на његову прву свирку, 20. фебруара 1959. године, када је вундеркинд имао само 17 година и већ је некако успио да се шепури таквом виртуозношћу да је средином наступа добио конзерву у главу.
У подруму синагоге, тачније у храму “De Hirsch” у Сијетлу, Хендрикс је изашао на сцену са неименованим бендом и започео онако како је намјеравао да настави даље. Бравурозно и са вјештином без премца по којој ће касније постати познат. Природно, за млади бенд који се труди свим силама да не забрља, ово се показало прилично застрашујуће.
“Отпуштен сам између сетова, рекао је Хендрикс једном Лили Брет. Покушавао сам да свирам из душе, а остали чланови бенда су мислили да се размећем”.
Пол Макартни је једном је рекао:”Био је врло скроман у вези са својом музиком, али кад би узео ту гитару у руке, постајао је чудовиште”.
Чини се да је исто важило у његовим млађим годинама, као што се његов стари пријатељ из детињства Семи Дрејн присјетио у разговору за “Classic Rock”, “Буч му је неко вријеме био надимак, јер је био тако стидљив. Али није био стидљив у учењу како да одува са бине све друге момке”.
Ова страст и природна харизма и даље су цвјетале само под сунцем рефлектора. Чак и прије тог првог наступа, његова тадашња дјевојка Кармен Гуди присјетила се како је шармантно питао: “Да ли стварно мислиш да ћу имати фанове?”, док је истовремено изгледао као да ће повратити.
“Током свог сета, Џими је учинио своје”, наставила је она. “Свирао је дивље. А када су представили чланове бенда и када је био у центру пажње, постао је још више дивљи”.
Поп музика коју је његов бенд тада желио да свира није трпјела његове блиставе солаже у ери у којој је пјесма морала да буде три минута или краћа да би постојала нада да ће је пустити на радију, па се бенд томе успротивио. “То није мој стил”, протестовао је Хендрикс и и то је било сасвим тачно.
Можда је добио отказ, али од тог тренутка је открио своју природну нишу и будућност је била зацртана. Како је сам рекао “Никад не знате каквих ће облика бити облаци прије него што их видите”.
Ниша коју је тог дана створио била је она која ће ускоро промјенити звук свијета и утицати на свакога ко је послије узео електричну гитару. Као што и приличи, ово рођење полубога било је у религиозном храму, као што је панк пјесник Џон Купер Кларк духовито примјетио: “Сви најбољи музичари почели су у цркви; Исус је измислио rock‘n’roll”, пише headliner.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
