Сти­гао је треј­лер за по­сле­дњи филм Не­бој­ше Гло­гов­ца

Agencije
Сти­гао је треј­лер за по­сле­дњи филм Не­бој­ше Гло­гов­ца

Сти­гао је треј­лер за филм “Мој ју­тар­њи смех”, у режији Мар­ка Ђорђевића, у ко­ме се између ос­та­лих по­јав­љу­је и Не­бој­ша Гло­го­вац, ко­ме је ово је­дно од по­сље­дњих фил­мских ос­тва­ре­ња.

Филм "Мој ју­тар­њи смех“ је прича о за­ка­шње­лом одрас­та­њу три­де­се­то­го­диш­ња­ка Де­ја­на ко­ји ко­начно гу­би не­ви­ност. Све то, у ши­рем сми­слу, го­во­ри о је­дној ге­не­ра­ци­ји ко­ја је одрас­та­ла "под ста­кле­ним зво­ном" и чији су ро­ди­те­љи по­куша­ва­ли да сачува­ју дје­цу од су­ро­ве ре­ал­нос­ти. Са­да, ка­да су ро­ди­те­љи из­гу­би­ли дос­то­јан­ство и сна­гу и ка­да су по­ро­ди­це почеле да се уру­ша­ва­ју, њи­хо­ва де­ца, већ одра­сли љу­ди, ко­начно мо­ра­ју да преу­зму од­го­вор­ност и суоче се са живо­том.

"Иде­ја за овај филм ми је до­шла ка­да сам из чис­те ра­до­зна­лос­ти оти­шао код ло­кал­ног ви­дов­ња­ка. Раз­го­вор ни нај­ма­ње ни­је те­као у прав­цу у ком сам ја то очеки­вао. Он, ви­дов­њак, је про­вео по­дос­та вре­ме­на не пре­двиђајући бу­дућност, већ причајући о мом се­ксу­ал­ном живо­ту. Не­ке ства­ри ко­је је он из­го­во­рио су би­ле ис­ти­ни­те, не­ке ни­су, али речи ко­је је ко­рис­тио и страст са ко­јом их је из­го­ва­рао су би­ли та­ко снажни да сам их, чим сам сти­гао на­зад кући, за­пи­сао, стра­ху­јући да бих мо­гао да их за­бо­ра­вим. Ту је све отпочело, и убрзо сам кре­нуо да се при­сећам при­зо­ра, ка­ко из мог та­ко и из живо­та љу­ди из мог окружења, при­зо­ра ко­ји су по аутен­тичнос­ти мо­гли да се ме­ре са том "сце­ном са ви­дов­ња­ком“. Он­да сам, ка­да је сце­на­рио био за­вршен, схва­тио да све сце­не го­во­ре о мла­дом чове­ку ко­ји се бо­ри са су­мњом у са­мо­га се­бе и то у по ње­га ве­ома стре­сним и не­при­ја­тним си­ту­аци­ја­ма. На ма­хо­ве то је ве­ома за­ба­ван филм али на начин да је не­при­ја­тан за гле­да­ње, јер у осно­ви све­га је та ба­нал­на ис­ти­на. Во­лим да ми­слим да сам успео да у фил­мски ме­диј пре­не­сем ла­ко ра­за­зна­тљив ху­мор по ко­ме су бал­кан­ски на­ро­ди до­бро по­зна­ти, као и да смо изна­шли начин да у фил­му има­мо обо­је, и ху­мор и ту­гу, у го­то­во сва­ком ка­дру овог фил­ма.“ ре­као је ре­ди­тељ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана