Више од хиљаду година стара олупина брода довела у питање историјске уџбенике

ГС
Foto: Принтскрин

Древна олупина стара око 1.200 година, највећа те врсте пронађена код обала Израела, оспорила је досадашње теорије археолога да је послије исламског освајања Свете земље трговина на Медитерану са Западом била потпуно обустављена.

Трговачки брод направљен од дрвета јеле и ораха, препун контејнера са плодовима из далеких земаља потонуо је у плитким водама код обале Израела, недалеко од кибуца Магам Михаел, прије више од 1.200 година.

Било је то отприлике у вријеме када је претежно хришћанско Византијско царство губило контролу над овим подручјем источног Медитерана којим је исламско царство ширило свој утицај.

Олупина брода, датирана у 7. или 8. вијек нове ере, доказ је да се трговина са остатком Медитерана и даље нормално одвијала упркос вјерској подјели, напомиње Дебора Цвикел, поморски археолог са Универзитета у Хаифи и руководилац истраживања.

„Историјски уџбеници нам обично говоре да је у том периоду трговина скоро стала. Није било међународне трговине на Медитерану. Имали смо углавном мања пловила која су превозила робу дуж обале“, додала је Цвикелова.

Али изгледа да ово није било тачно.

„Овдје имамо велику олупину, за коју мислимо да је првобитно био брод дугачак око 25 метара и – у најмању руку – натоварен теретом са простора цијелог Медитерана“.

Артефакти откривени на палуби олупине показују да је брод пристајао на Кипру, у Египту, можда у Турској, а можда чак ишао и до обале Сјеверне Африке.

Истраживање ове олупине подржала је Израелска научна фондација, Фондација Хонор Фрост и Института за поморску археологију на Универзитету А&М у Тексасу.

Обала Израела препуна је олупина бродова који су потонули током претходних миленијума. Олупине су приступачније за проучавање него другдје на Медитерану јер је море овдје плитко, а пјесковито дно чува артефакте.

Обично олује доведу до помијерања пијеска и открију право археолошко благо, што се догодило и приликом открића поменуте олупине код обала Израела. Два рониоца аматера уочила су комад дрвета како вири са дна и то пријавила надлежнима.

Користећи подводне усисиваче за чишћење наслага око метар и по песка, пронашли су преко 200 амфора које су још увијек садржале састојке специфичне за медитеранску исхрану, попут рибљег соса и разних маслина, урми и смокава.

Пронађена су и оруђа са брода, попут ужади, али и лични предмети, дрвени чешљеви, као и животиње, укључујући остатке инсеката и шест пацова.

„Морамо да будемо веома пажљиви јер су неки остаци, попут рибљих костију, или пацова, или коштица маслина, толико сићушни да се могу изгубити у дјелићу секунде“, наглашава др Дебора Цвикел.

Неки од пакета терета на себи су имали симболе хришћанске византијске цркве, а други су имали натписе на арапском.

Истраживачи се надају да ће пронаћи адекватан простор гдје ће изложити олупину брода за јавност. У супротном, засуће га пијеском и оставити на дну мора, заједно са безброј других олупина, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана