Свјетски глечери се топе бржим темпом

ГС
Foto: Илустрација

Глечери у свијету се убрзано топе, показује нова свеобухватна студија.

Тим под вођством Француске процијенио је понашање готово свих документованих ледених токова на планети.

Истраживачи су открили да је током прве двије деценије 21. вијека нестајало скоро 270 милијарди тона леда годишње.

Отопљени лед чини петину свјетског пораста нивоа мора, објавили су научници у часопису "Природа" (Натуре).

Бројеве у питању је прилично тешко замислити, стога се члан тима Роберт Мекнеб, са Универзитета Улстер и Осло, користи аналогијом.

"Током посљедњих 20 година, видјели смо да су глечери губили око 267 гигатона годишње.

Дакле, ако ту количину воде подијелимо по Ирској, довољна је да покрије цијелу Ирску са три метра воде сваке године", изјавио је Мекнеб за радио-емисију "Наука у акцији" (Science In Action) ББЦ свјетског сервиса.

"Укупан губитак се убрзава.

"Расте за око 48 гигатона годишње, по деценији."

Свјетски глечери садрже 217,175 ледених токова.

Неки су мањи од фудбалског стадиона.

Други се могу такмичити по величини са државама као што је Велика Британија.

Готово свима је заједничко да се проређују и повлаче у околностима промјењиве климе, било бржим топљењем на топлијем ваздуху или зато што су се обрасци сњежних падавина који "хране" глечере промијенили.

Истраживачки тим, који је водио Ромејн Хугонет са Универзитета у Тулузу у Француској, као примарни извор података користио је фотографије које је направио НАСА сателит Тера, лансиран 1999. године.

Огромна рачунарска снага била је потребна за тумачење фотографија и рачунање промјена у висини, запремини и маси глечера до 2019. године.

Тим вјерује да је њихов приступ умањио неизвјесности у резултатима на можда мање од пет одсто свеукупно.

То је великим дијелом зато је што сваки појединачни глечер испитан у студији представљен на основу исте методологије.

"Ова нова студија је велики напредак јер добијамо високу просторну резолуцију.

"Истовремено пружа и временске промјене током двије деценије засноване директно на сателитским подацима, што је новина", објаснио је коаутор Матијас Хус са Швајцарској федералног института технологије.

"Овај скуп података потврђен је огромном количином додатних, независних мјерења и изузетно је прецизан тако да су неизвјесности претходних студија веома умањене."

Група коју је предводио Универзитет у Лидсу објавила је процјену изгубљеног леда у глечерима у јануару, у часопису "Криосфера" (The Criosphere).

Дошли су до врло сличних бројева.

Забиљежили су просјечан губитак од 289 гигатона годишње од 2000. до 2019. године, са убрзањем од 52 гигатоне годишње по деценији - што представља разлику од осам одсто.

Професор са Универзитета у Лидсу Енди Шепард рекао је за ББЦ њуз да истопљени глечери чине четвртину изгубљеног леда на Земљи током ере сателита.

"Промјене које се дешавају ремете залихе воде за милијарде људи низводно - посебно у годинама суше када отопљени лед постаје кључни извор."

"Иако се стопа топљења глечера непрекидно увећава, наша главна брига за будући пораст мора остају убрзани губици леда на Антарктику и Гренланду", каже он, преноси ББЦ на српском.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана