Откривена једна од најстаријих звијезда и чак 39 галаксија

Овај црвени див, како пише Science Alert, назван је СМСС Ј160540.18–144323.1 и има најнижи ниво гвожђа од било које звијезде која је до сада анализирана у нашој галаксији.

То што има нижи ниво гвожђа значи да је ријеч о једној од најстаријих звијезда у цијелом свемиру, која вјероватно припада другој генерацији звијезда насталих након Великог праска који се догодио прије 13,8 милијарди година.

“Ова невјероватно анемична звијезда, која је највјероватније настала само неколико стотина милиона година након Великог птраска, има ниво гвожђа 1,5 милиона пута нижи од оног које има Сунце”, рекао је астроном Томас Нордландер са Националног универзитета у Аустралији.

“То је као једна кап воде у олимпијском базену”, додао је.

И то је начин на који се, подвукао је, одређује старост звијезде, “пошто у раном периоду настанка свемира готово да није било метала”.

Објашњава да су прве звијезде биле примарно од водоника и хелијума, али и масивне, веома вруће и са веома кратким “животним вијеком”. Те звијезде спадају у такозвану Популацију III и додаје да их научници никад нису видјели.

“Али можемо да уочимо звијезде слиједеће генерације, међу које спада и новооткривена, које могу доста да нам испричају о изгледу првих звијезда”, објаснио је.

Астрономи, пише Сајенс Алерт, сматрају да је звијезда која је дала гвожђе нооткривеној звијезди СМСС Ј160540.18–144323.1, била релативно мале масе за рани свемир, само око 10 пута веће масе од Сунца, преноси index.hr.

Али то је било довољно за стварање неутронске звијезде и релативно мале супернове, при чему је дошло до стварања тежих елемената попут гвожђа, које је онда апсорбовала звијезда слиједеће генерације, односно у овом случају СМСС Ј160540.18–144323.1.

Наиме, овај црвени див врло вјероватно спада међу прве чланове звијезда друге генерације. А сада умире, односно, налази се на самом крају свог животног вијела користећи посљедње трагове водоника прије него што пређе на фузију хелијума.

Ово међутим није било једино откриће посљедњих дана. Наиме, како преноси ЦНН, научници су поред ове најстарије звијезде открили још 39 галаксија, које су настале током прве двије милијарде година након настанка свемира, који је стар 13,7 милијарди година.

“Оне су за нас до сада биле невидиљиве”, рекао је астроном Тао Ванг са Универзитета Токио и јапанске националне астрономске опсерваторије.

“Оно што је занимљиво је да су ови налази у контрадикцији са тренутним моделима за то раздобље космичке еволуције и помоћи ће нам при бољем схватању развоја свемира. Наиме, раније студије указују на постојање изузетно активних галаксија које формирају мноштво звијезда у раном свемиру, али изгледа да је њихова популација прилично ограничена”, истакао је, преноси ЦНН.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.