Кина шаље летилицу по узорке са Мјесеца

ГС
Кина шаље летилицу по узорке са Мјесеца

Кина планира да у наредној недељи пошаље беспилотну летилицу на Мјесец како би сакупила и на Земљу допремила узорке тла.

Ријеч је о првом покушају прикупљања узорака Земљиног природног сателита од седамдесетих година.
Сонда Chang'e-5, названа по древној кинеској богињи Мјесеца, настојаће да прикупи материјал који научницима може помоћи да схвате више о поријеклу и настанку Мјесеца. Мисија ставља на тест способност Кине да даљински узима узорке из свемира, прије сложенијих мисија, јавља Ројтерс.

Ако буде успјешна, мисија ће учинити Кину тек трећом земљом која је узела узорке тла Земљиног природног сателита, следећи Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез које су то учиниле прије више деценија.

Откако се летилица Совјетског Савеза Луна 2 срушила на површину Мјесеца 1959. године, први објекат који је направио човјек и који је стигао до другог небеског тијела, неколицина других земаља, укључујући Јапан и Индију, покренуле су лунарне мисије.

У програму Аполо, којим је човек први пут отишао на Мјесец, Сједињене Америчке Државе послале су 12 астронаута током шест летова од 1969. до 1972. Године. На Земљу је тада донијето 382 килограма стена и тла.

Совјетски Савез је током седамдесетих година у три успјешне роботске мисије такође допремио узорке. Последња мисија, Луна 24, обезбедила је 170,1 грам узорака, 1976. године, из базалтне површине тзв. Мора криза (Mare Crisium).

Кинеска сонда, која треба да буде лансирана наредних дана, покушаће да сакупи два килограма материјала у до сада непосећеном подручју у огромној равници познатој као Океан олуја (Ocean of Storms).

„Зона на Мјесецу са које су мисије Аполо и Луна узимале узорке, иако је била пресудна за наше разумијевање, подручје је које обухвата далеко мање од половине Мјесечеве површине”, рекао је Џејмс Хед, научник Универзитета Браун.

Према његовим речима, накнадни подаци из орбиталних мисија у којима су коришћене методе даљинског откривања, показали су ширу разноликост врста стијена, минерала и старости него што је представљено у колекцијама узорака мисија Аполо и Луна.

„Научници који истражују Месец залажу се за роботске мисије за узимање узорака из многих различитих критичних подручја како би се расветлила бројна питања преосталих из ранијих истраживања”, рекао је Хед.

Кинеска мисија управо је таква – сонда ће по стизању у орбиту Месеца два возила послати ка површини.

Једно возило је задужено за бушење и прикупљање материјала, док ће друго узлетити ка сонди носећи прикупљене узорке тла.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана