Гордана Вуњак Новаковић у финалу за Европског проналазача
БЕОГРАД/МИНХЕН- Српско-америчка научница Гордана Вуњак Новаковић изабрана је за финалисту Европске награде за проналазаче - за иновативни допринос у биомедицини, који, између осталог, отвара врата регенеративној медицини, објавио је Европски завод за патенте у Минхену.
Новаковићева (73) кандидована је у категорији "Животно дјело", а за ту престижну награду, боре се још два њемачка научника, наведено је на сајту Европског завода за патенте.
Рад ове професорке Универзитета Колумбија, чланице Српске академије наука и уметности и прве Српкиње и жене која је постала члан Националне академије инжењерства САД, ријешио је комплексне проблеме у вези са замјеном оштећеног ткива, наведено је у саопштењу.
Новаковићева тренутно истражује технологију која би могла да опорави плућа оштећена усљед вируса корона и тестира нови третман заснован на инхалационој терапији, гдје активну компоненту лијека представља молекул који излучују матичне ћелије.
Са својим тимом научника Новаковићева је направила срчани мишић од матичних ћелија који ради као срце одраслог човјека, што представља праву револуцију у медицини.
Предсједник Србије Александар Вучић одликовао је Новаковићеву прошле године Орденом Карађорђеве звијезде другог степена за нарочите заслуге у представљању Србије и изузетне резултате у области медицинских наука и биомедицинског инжењерства.
Угледна научница је и креативни амбасадор Србије у оквиру Савјета за креативне индустрије при кабинету премијера Србије Ане Брнабић, пренио је Танјуг.
Добитници Европске награде за проналазаче биће познати 17. јуна.
Новаковићева је цитирана више од 53.400 пута, а покренула је проналажење алтернативног приступа у лабораторијском узгајању ћелија, што је довело до револуционарног постигнућа у култивацији ткива за примјену у регенеративној медицини.
Предсједник Европског завода за патенте Антонио Кампинос је, приликом саопштавања имена финалиста, рекао да је Гордана Вуњак Новаковић дала огроман допринос инжењерству ткива, једном од најперспективнијих начина за продужење људског вијека и побољшање квалитета живота.
Он је навео и да њена научна иновација, начин размишљања и проналасци нуде могућност безбједније рехабилитационе медицине код мишићно-коштаних, срчаних и плућних стања, отварајући врата новом добу регенеративне медицине.
Рад Новаковићеве фокусиран је на инжењерство људских ткива за регенеративну медицину, изучавање матичних ћелија и моделовање болести, а двије деценије бави се истраживањима и примјеном биореактора који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
