Инкогнито режим није оно што мислимо: Апсолутна приватност не постоји потпуно

Г.С.
Инкогнито режим није оно што мислимо: Апсолутна приватност не постоји потпуно

Појам "приватно" се користи прилично слободно и има разна значења, а то је нарочито случај када се ради о приватности на интернету.

Овдје се, прије свега, мисли на "приватно прегледање интернета" - подешавање у интернет прегледачу које вам (наводно) омогућава да сакријете историју од других који користе исти рачунар.

Иако приватни (или "анонимни") начин рада може донекле да сакрије ваше активности, ипак постоје начини на које ваше радње могу да прате интернет провајдери, државни органи, па чак и хакери.

Шта је режим приватног прегледа ?

Ова функција се први пут појавила у интернет прегледачу Сафари 2005. године. Није требало дуго да и ривали, као што су Гоогле или Мозилла, такође уврсте приватно прегледање у своју понуду. Убрзо је ово постао стандардни део свих интернет прегледача.

Приватно прегледање значи да је отворена посебна "сесија прегледања", изолована од главне. Не чува се историја прегледања, као ни "колачићи" са интернет-страница које посећујете.

Границе приватног режима

Прегледачи који нуде приватни режим често наглашавају да се не ради о "апсолутној заштити". У најбољем случају, у пиитању је танки слој приватности.

Инкогнито режим не спречава администраторе корпоративних или едукативних мрежа да прате податке о вашој активности, а исто важи и ако користите неки јавни хотспот (кафић или ресторан), па ту никада не остављајте осетљиве податке.

Дакле, "Приватно прегледање" се односи искључиво на то како се подаци о активности чувају на уређају, а не на то како се ти подаци преносе путем мреже.

Међутим, ако је ваш рачунар заражен неким "вирусом" који прати мрежни саобраћај и ДНС захтеве, режим приватног прегледања не може вам помоћи. Такође, тешко је борити се и против слонамерних софтвера који користе технике "отиска прста", односно покушавају да открију шта је то за ваш рачунар специфично.

Отисак прста

Ови "отисци прстију" су занимљив феномен. Чини се да привлаче мање пажње од злонамерних софтвера и "тројанаца", упркос својој способности да прецизно одреде о коме се ради на основу активности.

Док прегледате интернет, сајтови трећих страна могу прикупљати информације о вашем рачунару, укључујући временску зону, резолуцију екрана, прегледач, језик који користите и тако даље.

Да ли постоји права сигурност?

Као што смо могли да видимо, када се спомене "приватност" на интернету, обично мислимо на могућност прегледања без бриге да ће нека трећа страна имати увид у наше активности.

Међутим, ово често није у потпуности могуће - иако се подаци не чувају локално, на самом уређају, то не значи да оно што "путује кроз мрежу" није доступно интернет провајдерима и вишим инстанцама.

Због тога, највише што можете да урадите јесте да користите неки квалитетан ВПН (виртуелна приватна мрежа), који не прати логове, па ни тада не можете да будете потпуно убеђени у приватност.

Како бисте заиста имали приватност, морали бисте у потпуности да искључите ЈаваСцрипт, што би већину сајтова које свакодневно користите учинило потпуно неупотребљивим. Ово је, наравно, екстремна мера, и не саветује се да јој прибегавате тек тако.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Пао ChatGPT
Пао ChatGPT
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана