Истраживачи пронашли камере остављене на глечеру прије 85 година: Ово је невјеројатно

Г.С.
Истраживачи пронашли камере остављене на глечеру прије 85 година: Ово је невјеројатно

Камере истраживача Бредфорда Вашбурна изгубљене на удаљеном планинском глечеру прије 85 година.

Истраживач Грифин Пост, предводећи експедицију за Teton Gravity Research, лоцирао је опрему на удаљеном глечеру Валш у канадском територију Јукон тоеком једноседмичне потраге у аугусту.

У јуну 1937. Вашбурн и његов пењачки партнер Роберт Бејтсс кренули су у мисију успона на Маунт Лућанију - трећу највишу планину у Канади и у то вријеме посљедњи неосвојени врх у Сјеверној Америци. Дио је Националног парка и резервата Клејн.

Требали су започети и завршити свој успон на глечеру Велш, али то није било тако. Авион који их је довео заглавио се, а пилот се одбио вратити по истраживаче. Морали су обавити не само успон, него и потпуни спуст назад пјешице, пјешачењем преко 250 километара кроз дивљину до најближег града. Међутим, како би то учинили, морали су бацити и оставити своје ствари: 400 килограма тешко спремиште опреме укључујући шаторе, опрему за планинарење и три камере.

Камере је пронашао Постов тим, заједно с осталом опремом - а двије од њих су још имале филм у себи. Сада су предани тиму Паркс Канада који ће покушати развити фотографије.

Пост је за ЦНН рекао да је идеју за експедицију добио прије двије године када је читао "Бијег из Лућаније", који говори о експедицији Вашбрн-Бејтс и спомиње напуштање скровишта.

"У епилогу они лете изнад подручја и Вашбрн каже: 'Требали бисмо се вратити и потражити ту опрему.' Шест мјесеци касније још сам размишљао о томе", каже.

Наравно, лоцирање нечега што је остало на покретном глечеру је много теже него пронаћи нешто закопано на статичном мјесту. Током 18 мјесеци припрема за експедицију, Пост је прочешљао старе документе, дневнике и кореспонденцију како би покушао одредити изворно мјесто, док је тим за чување скривених података са Универзитета у Отави, предвођен др. Луком Копландом, користио процесе глацијалног мапирања за рад докле је скривено спремиште могло путовати у осам деценија.

У аугусту су били спремни покушати

"Био сам прилично самоувјерен - направили смо истраживање, научници су дали пројекцију, али сам се знао и пробудити у сред ноћи и мислити: 'Што ми то радимо?'", каже Пост. Са шаторима, церадама и скијама, као и камерама, спремиште је било прилично велико па су мислили да ће бити довољно видљиво. Али не само да су пројекције могле бити нетачне; неко други је можда већ пронашао залиху. "Ипак, мислим да би то још увијек била сјајна прича да га нисмо пронашли", каже он.

Шест дана потраге није дало ништа. “До задњег сам се јутра помирио с чињеницом да то нећемо пронаћи и да је вријеме да кренемо даље”, каже Пост.

Међутим, тимска глациологиња Дорота (Дора) Медрзyцка са Универзитета Отава изнијела је теорију.

"Покрили смо сав распон за који смо мислили да је највјеројатније, али посљедњег поподнева Дора је дошла до теорије да смо, на темељу онога што је видјела, тражили на кривом мјесту", каже Пост.

Медрзyцка се придружила пројекту двије седмице прије потраге, и иако није била дио тима који је израчунао изворну процјену, каже да је, кад је била на глечеру, "посумњала да би могао бити ниже ."

Док је стајала на леду, Медрзyцка је примијетила насип крхотина који се обично протеже дуж врха глечера.

"Умјесто да буде континуирано, некако се зауставило у средини. И видио сам да постоје двије дугачке празнине на сателитској фотографији. Ту је било спремиште", каже Медрзyцка.

"Спремиште је било у полузакопаном стању", каже Пост. "Шатори су стршили кроз лед. Неке ствари сте могли само покупити. Било је ту наочала, одјеће, предмета који су неоспорно из тог искуства на темељу фотографија."

"Шанса да пронађемо тако мало скровиште на тако великом глечеру била је мала. Сви су изгубили наду, тако да је било стварно епско. Било је изненађења, невјерице и огромног олакшања -- моја претпоставка је била тачна. Не можемо бити сретнији", казала је Медрзyцка.

Због помицања глечера током 85 година, предмети су били распоређени "десецима метара" један од другог, каже Медрзyцка -- али тог послијеподнева тим је пронашао готово цијело скровиште.

Невјеројатна прича о пустоловини и преживљавању

Пост је одушевљен што је пронашао залиху из 1937., а тим је већ у контакту с породицама Вашбурна и Бејтса, који су умрли 2007.

"То је невјеројатна прича о пустоловини и преживљавању", каже Пост о експедицији из 1937. -- додајући да би се све исплатило, чак и да нису пронашли опрему.

"Стварање изазова за себе и њихово рјешавање, чак и ако су тако невјеројатни, тако је забаван дио живота. Да га нисмо пронашли, не бисмо се осјећали толико ентузијастично, али то би и даље био дио путовања -- и такви изазови су оно што нас све покреће", закључио је Пост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана