Гласова азбука: Марко Подрашчанин средњи блокер Србије - Кад завршим са одбојком идем по црни појас

Душан Репија 22.07.2019 06:11

Средњи блокер репрезентације Србије Марко Подрашчанин био је врло расположен саговорник у “Гласовој” азбуци, па је кроз ову необичну форму интервјуа рекао много занимљивих информација о себи, шта воли, шта не воли, о чему сања и како проводи вријеме ван терена.

Одбојкаши Србије завршили су припреме у Српској за квалификациони турнир за Олимпијске игре (9. август), те Европско првенство које је на програму од 12. до 29. септембра, а Подрашчанин се нада да ће бити на располагању селектору Николи Грбићу већ у Барију гдје су Аустралија, Камерун и Италија ривали “орловима” за прво мјесто које води у Токио. С обзиром на то да се опоравља од прве теже повреде у каријери одговор на прво слово азбуке наметнуло се само по себи.

А - Ахилова тетива. Прва озбиљна операција коју сам имао пре два месеца. Повреда која ме мучила две, три године и на крају сам морао под нож, тачније извршено је чишћење тетиве. Почео сам да тренирам пре двадесетак дана и надам се да ћу бити спреман до квалификационог турнира, а ако не до тада, онда сигурно до Европског првенства.

Б - Београд. Град у којем проводим доста времена, где тренирамо током лета и где смо одиграли много утакмица. Мој омиљени град поред родног Новог Сада.

В - Воја. Име мог оца. Изузетно сам му захвалан што је брата и мене извео на прави пут посебно у хаосу какав је владао. Били смо подстанари, прилично тешко живели као и већина грађана, али је он знао да нас насаветује. У неку руку ми је и идол, а био је и фудбалер, па и дан-данас одигра мали фудбал. Можда сам на њега повукао тај спортски ген.

Г - Глава. То је вероватно једина разлика између врхунског и одличног спортисте. Сви ми знамо да играмо одбојку, али у пресудним моментима глава је та која побеђује.

Д - Другарство. Имам срећу да се бавим спортом и да имам много другова из свих крајева света са којима одржавам контакт како путем друштвених мрежа, тако и уживо. Нарочито су ми блиски другови из репрезентације, јер са њима проведем много времена током године. То је лепа страна спорта. Имам и другове ван одбојке, углавном још из школе.

Ђ - Ђак. Био сам добар у основној школи, у средњој сам већ морао да пређем на ванредно школовање јер сам био у првом тиму Војводине. Родитељи су нас увек саветовали да се образујемо и то ми је остало од малих ногу.

Е - Ентузијазам. С обзиром на то да је у току припремни период и да се враћам после повреде имам велику жељу и вољу да испунимо зацртане циљеве. Видим да и момци размишљају исто. Нема ништа лепше него да браните боје своје земље. Тешко ми је пао неодлазак у Рио, јер смо непосредно пред Игре освојили Светску лигу и добили све најбоље селекције света. Убеђен сам да би донели медаљу и из Бразила. Сада не смемо да поновимо исту грешку.

Ж - Жена Милена. Љубав из средње школе са којом данас имам кћеркицу Милу која има четири године, а хвала Богу на путу је још једна беба, јер је супруга у трећем месецу трудноће. Породица ми је велики ослонац, а супруга и најбољи пријатељ.

З - Зезање. Имамо одличну атмосферу. Волим да се шалим, некад мало и претерујем, али боже мој. Одбојка је леп и културан спорт па не прелазимо често границе доброг укуса.

И - Игре. Учествовао сам на две олимпијаде, оба пута нам је мало недостајало да се пласирамо у полуфинале. То је нешто најлепше што може да доживи један спортиста, зато смо све подредили одласку у Токио. Много причамо између себе, свесни смо да би та медаља била круна генерације.

Ј - Јадранка, име моје мајке којој сам као и оцу захвалан. Жена која је Војвођанка и од ње сам покупио смиреност за разлику од оца који има ту крајишку црту у себи.

К - Карате. Тренирао сам шест година и стигао до смеђег два појаса. Међутим како смо тренирали у склоништу, а када је почело бомбардовање 1999. године све се то угасило. Сећам се да сам имао тренинг у осам сати навече 24. марта, а десет минута касније почели су да бомбардују Нови Сад. Људи су почели да улазе у склониште и то је био мој последњи тренинг. Од 2000. сам почео да тренирам одбојку, али ми је велика жеља да по завршетку каријере поново упишем карате и стигнем до тог црног појаса.

Л - Лопта. Моје задовољство и мој посао. Поред одбојке волим баскет и мали фудбал.

Љ - Љубав. Емоција која нас испуњава и води кроз живот.

М - Мила, име моје ћерке. Моја звезда водиља, покушавам да пренесем на њу све онако као што су то чинили моји родитељи на мене. Покушавам да јој испуним неке ствари које су мени недостајале, јер желим да има све што ја нисам имао.

Н - Нови Сад. Мој родни град, за који ме све веже. Породица, пријатељи, почетак каријере... Увек се често и са осмехом враћам. Отац ми је рођен у Мркоњић Граду 1959. године, али се његова породица после три године преселила на Петроварадин. Био сам пре неколико година и у Мркоњић Граду и Бањалуци, видео се са рођацима и било ми је баш лепо.

Њ - Њујорк. Био сам два пута и одушевио сам се. Имамо погрешну слику о обичним људима који су врло пријатни и фини. Не причам о политици која је за мене највеће зло на свету. Тамо сам запросио и девојку, хаха.

О - Образ. Мислим да је људски образ најважнији у животу. То остаје за век векова, а ако га једном изгубите тешко је да га икада можете вратити.

П - Предраг. Мој млађи брат којем покушавам да помогнем колико могу јер је и он мени велика подршка. Наравно ту је и породица, о којој сам већ причао.

Р - Русија. Једна од најдражих земаља, братска земља. Они нас буквално тако гледају у шта сам се уверио и недавно на мору у Грчкој. Упознао сам неке Русе који су стварно били супер и схватио сам да нас гледају другачијим очима. Обишао сам и много градова, знам и доста историје јер сам много читао.

С - Срце и Србија. Када играм за национални тим, а то је посебан осећај. Немамо ми ништа материјално од тога, али је наступ у дресу са државним грбом нешто посебно. Знамо клико усрећимо наше људе у Србији, Републици Српској и широм света. То је нешто што се не може описати.

Т - Тренинг и тренери. Сваки посао са којим се бавите захтева много одрицања и вежбе. Ништа не долази преко ноћи, нема пречице до врха. На том путу врло су значајни и тренери који вас усмеравају. Имао сам срећу да радим са одличним стручњацима, Никола Грбић је у репрезентацији, Лоренцо Бернарди у клубу. То је права срећа.

Ћ - Ћевапи. Једно од омиљених јела које нажалост не једем пречесто. Трудим се да пазим на исхрану, али када сам у прилици почастим се. Пробао сам и бањалучке и сарајевске и искрен да будем нисам увидео велику разлику, добри су ми и једни и други јер у Италији немам прилику да их једем.

У - Успех је јако важан за сваког спортисту. Јер када се ломите и знојите и будете далеко од породице природно је да медаља коју освојите буде награда за све што сте жртвовали.

Ф - Фудбал. Волим да га играм, да не чују тренери, хахаха. Навијам за Звезду иако ми је Војводина близу и у њој сам направио прве кораке. И дан-данас свратим у клуб и посетим децу која маштају о великој каријери.

Х - Химна. Врло леп и неописив осећај када се пева химна, нарочито када играм у Србији. Криво ми је што никако нисмо играли у Бањалуци, јер сам видео како су девојке дочекане прошле године. Да је било 30.000 места дворана би била пуна.

Ц - Целина или тим. То нас краси као репрезентацију, што у клубовима обично нема. У клубовима је другачија ситуација јер многи играчи првенствено играју за себе. То је стварно тако, јер сам се уверио хиљаду пута. Много играча, нарочито Американаца и Бразилаца играју само за себе. Са друге стране, ми у репрезентацији смо сви заједно, бодримо се, гурамо и заједно смо у свему.

Ч - Чорба, нарочито рибља. Брат од стрица ми је добар кувар, један од бољих у Новом Саду и кад год дођем идем код њега на чорбу.

Џ - Џим (теретана). Волим теретану, то је нешто без чега се не може. Јако је важна јер је превентива свих повреда. Рад у теретани обично је гаранција да ћете на терену бити добри.

Ш - Штука. Волим да пецам, јер је то један од мојих омиљених хобија. Идем и у Италији на пецање, а било би лепо када бих нашао времена да дођем у Шипово јер сам чуо да су фантастични услови.