Ранко Шкрбић, некадашњи кошаркаш а данас угледни спорт

Глас Српске 11.08.2007 00:00

Поткозарје је припадало самом врху крајишке кошарке. Израсли смо као клуб и сви су нас респектовали кад су долазили на утакмице у Aлександровац, рекао Шкрбић

ПРЕДСЈЕДНИК Организационог одбора за обиљежавање јубилеја Игокее, Ранко Шкрбић, који је иначе први човјек Борац Нектара Бања Лука, својевремено је био одличан кошаркаш и један од талентованијих играча на овим просторима. Недавно, у паузи сједнице Организационог одбора, Шкрбић се присјећао свог играчког времена: - Кад смо махом играли "бетон лиге", тачно се знало који клубови имају зналце. Поткозарје је припадало самом врху крајишке кошарке. Већ смо израсли као клуб и сви су нас респектовали кад су долазили на утакмице у Aлександровац. Вријеме је то када је један од највећих кошаркашких стручњака на овим просторима Милан Тошић - Прле, који је са Ранком Жеравицом водио репрезентацију Југославије и освојио златну медаљу на првенству свијету у Љубљани, желио да створи, кроз Кошаркашки клуб Времеплов, језгро најталентованијих младих кошаркаша из Крајине, као темељ за будући европски клуб. Шкрбић је на списку Тошића био у самом врху. Прича о том времену: - Из Поткозарја сам прешао у Времеплов. Aли, ни у сну нисам мислио да ће то тада толико повриједити моје клупске другове. Вријеме је то кад је спорт био и вид дружења и нераскидивих пријатељстава, па се одлазак из клуба тумачио као својеврсна издаја. Послије ћу се вратити у Поткозарје, одиграти можда најбоље сезоне у својој кошаркашкој каријери, али је стално остала нека сјенка због мог преласка у други клуб. Нисам сигуран да ми је саиграч и пријатељ Милорад Додик то икад опростио, до дана данашњег! О Поткозарју - Игокеи, клубу своје младости, Шкрбић каже: - Ми смо заиста били посебна дружина. Кад је студирао у Београду, Милорад Додик је од студентског џепарца одвајао новац за утакмице Звезде и Партизана, куповао карте, а ја ноћу из Aлександровца путовао за Београд да заједно гледамо Кићановића, Далипагића, Славнића, Капиџића... Он би ме дочекивао у студентском дому и онда бисмо срећни ишли у дворану. Најмање ми је сметало што сам се наредну ноћ морао враћати кући, а умор нисам осјећао. Та дружина која је носила дрес Поткозарја, Милорад и Горан Додик, Борис Спасојевић, Предраг Врањеш, Станислав Чађо, данас води Игокеу са истим жаром и са истом одговорношћу као кад су играли за Поткозарје. Такав рад, а поготово таква припадност клубу, мора дати и резултате. Између осталог, и по томе је Поткозарје - Игокеа спортски феномен који се ријетко може сусрести и у Европи, да мали сеоски клуб израсте до спортског колектива који и организационо и играчки равноправно игра у европским такмичењима. ПРЛЕ Шкрбић, иначе, посебно мјесто у развоју кошарке на овим просторима, па и самог Поткозарја, које ће касније израсти у моћну Игокеу, додјељује Милану Тошићу - Прлету: - У овим слављеничким тренуцима за Игокеу с посебним поштовањем сјећамо се Прлета. Он је био професор, господин у правом смислу ријечи, својим играчима био је и тренер и васпитач. Долазио је често и код нас у Aлександровац. Помагао Поткозарју у његовим првим данима. Много је помогао и мени у кошаркашком раду. У данашњем времену недостају нам људи попут Тошића и зато треба чувати сјећање на њега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.