“Гласов” водич кроз свјетска фудбалска првенства - Уругвај 1930: Југославија одушевила свијет
МОНТЕВИДЕО - Ни сам чувени Жил Риме није слутио какву експанзију током година ће имати његова идеја о организовању Свјетског фудбалског првенства.
Славни Француз који је био на челу ФИФА од 1921. до 1954. године желио је да издвоји фудбал из програма Олимпијских игара и да свјетски шампион буде познат након самосталног првенства. Идеју о организацији Мундијала предложио је након ОИ у Амстердаму 1928. и желио је да оно не буде аматерско такмичење. Реализација је започета током његове посјете Јужној Америци када се Уругвај прихватио организације и понудио да свим репрезентацијама плати пут и боравак током Мундијала. На овај потез Уругвај се одлучио јер је тада важио за свјетску велесилу и ту доминацију хтио је да потврди на домаћем терену, а главни повод била је прослава 100 година независности па је предложено да први Мундијал буде одржан 1930. године.
Тај приједлог није наишао на одушевљење великог броја националних селекција које у том првенству једноставно нису видјеле ништа ново, а у то вријеме било је тешко скупити екипе односно одвојити их чак три мјесеца од њихових клубова и послати “на други крај свијета”. Риме је користио своју репутацију па је убиједио Француску, Белгију, Румунију и Југославију да отпутују у Монтевидео док је он у торби носио трофеј (богињу Нику).
Лорен за сва времена
Први гол на свјетским првенствима постигао је Француз Лусијен Лорен. Било је то на првој утакмици Мундијала против Мексика (4:1), а мрежу је затресао у 19. минуту.
Поред њих и домаћина још су наступили Аргентина, Бразил, Боливија, Перу, Парагвај, Чиле, Мексико и САД, а број 13 није се показао као баксузан јер је Мундијал израстао у један од најважнијих свјетских догађаја, не само у спортском смислу, већ и у економском те друштвено-политичком.
Југославија је у Монтевидео отпутовала само са играчима који су играли у Србији јер клубови из Хрватске нису пустили своје фудбалере. Уз то, пред сами шампионат селектор Анте Пандаковић поднио је оставку па је именован Бошко Симоновић јер је најбоље познавао будуће репрезентативце. Прву утакмицу на свјетским првенствима Југославија је одиграла 14. јула, а ривал је био славни Бразил који је и у то вријеме уливао страхопоштовање свим својим противницима. До тада непозната репрезентација из Европе приредила је прворазредно изненађење побједом против “кариока” са 2:1, головима Тирнанића и Бека. То је дало крила Симоновићевој чети која је потом разбила Боливију са 6:1, што ју је одвело на мегдан домаћину у полуфиналу. Иако је Југославија повела са 1:0, није издржала па је поражена са 1:6, док је запамћено је да је полицајац вратио лопту из аута фудбалерима Уругваја који су након тога постигли гол. На крају је била четврта, а испред њих је завршила САД.
Росас први у своју мрежу
Први аутогол у историји свјетских првенстава постигао је Мексиканац Мануел Росас у поразу од Чилеа (0:3), у другом колу групе 1. Росас је постигао још два гола на СП и то у поразу од Аргентине 3:6.
Најбољи стријелац Југославије био је Иван Бек са три гола. Један је постигао Бразилу, а два Боливији. Ђорђе Вујадиновић дао је два гола, а Александар Тирнанић и Благоје Марјановић по један.
Са 17 играча у тиму
У саставу Југославије било је 17 играча и то Милан Стојановић (голман), Милорад Арсенијевић, Ђорђе Вујадиновић, Драгомир Тошић, Александар Тирнанић, Драгутин Најдановић, Драгослав Михајловић, Благоје Марјановић (БСК Београд), Момчило Ђокић, Бранислав Хрњичек, Теофило Спасојевић (Југославија), Милутин Ивковић, Милован Јакшић (Соко), Душан Марковић (Војводина), Бранислав Секулић (Франсе, Француска), Иван Бек, Љубиша Стефановић (Сет, Француска).
Гиљермо Стабиле постао најбољи стријелац
Најбољи стријелац премијерног издања СП био је Гиљермо Стабиле са осам голова. Центарфор Аргентине голове је постизао против Мексика (3), Чилеа (2), САД (2) и Уругваја (1).
Рођен је 1905. у Буенос Ајресу, а преминуо 1966. године. Прославио се у Хуракану за којег је играо од 1924. до 1930. када је прешао у Ђенову (1930/35) док је у Италији играо још за Наполи (1935/36) те за француски Ред Стар (1936/39), гдје је једно вријеме био играч-тренер. Дрес Аргентине носио је само четири пута, све на Мундијалу у Уругвају, што му је било довољно да уђе у историју свјетског фудбала.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
