Сви имају исте плате, исте куће и не требају полицију
У граду Мариналеда на југу Шпаније живи 2.748 људи. Незапослених готово да нема. Сви раде на пољима, добијају једнаку плату и имају кућу једнаке величине. Нема криминала, па град нема ни полицију.
Град од 1979. води Хуан Мануел Санчез Гордиљо. Називају га Робином Худом јер отима богатима, а даје сиротињи. Он сам каже да му је узор Че уевара. Након смрти диктатора Франка, Санчез Гордиљо је преименовао улице у граду и повео становнике у борбу за земљу, преноси 24sata.hr.
Наиме, град је био окружен пољопривредним земљиштима чију су власници богаташи. Грађани су заузели неискориштено имање богаташа из Мадрида. Више пута је интервенисала полиција, а на градоначелника и људе су вршили разне притиске.
На крају им је влада дала то земљиште, а власника су обештетили. Након тога су на тим пољима почели узгајати махунарке, артичоке, маслине, паприке. Имају и фабрику. Раде од септембра до јуна јер преко љета нема садње.
У посљедње вријеме и они се боре с кризом јер су цијене пале због увоза јефтине хране. Становници кажу како дијеле и добро и зло те како, ако нема зараде, то вријеме раде бесплатно. Организовани су тако да наизмјенично раде на пољу и у фабрици. Плата им је мјесечно око 2.340 КМ. Имају и здравствено осигурање.
Градоначелник не прима новац већ зарађује као наставник историје у средњој школи у граду, а зарађивао је и као делегат Уједињене љевице у парламенту Андалузије.
Оном ко најмање двије године живи у Мариналеди град даје земљиште за кућу, а од регионалне власти Андалузије купе материјал за градњу. Материјал отплаћују по 15 евра мјесечно, на рок од 100 година. Више од трећине кућа, па и она градоначелникова, исте су величине, односно 70 квадратних метара док је окућница 80 квадратних метара. Град има цркву, кафиће, два фудбалска стадиона, тениски терен, парк, двије банке и базен.
Иако се Санчез Гордиљо противи банкама каже да су ове двије банке мале и њих не дирају, али да су спремни окупирати и напасти веће банке у Шпанији ако буде потребно.
Санчез Гордиљо и још четворо људи су 2013. осуђени на седам мјесеци затвора. Окупирали су неискориштено земљиште које припада војсци јер су хтјели да се и оно преда пољопривредницима на кориштење.
Ни та казна га није обесхрабрила јер, судећи према његовој Фацебоок страници, и даље судјелује у протестима широм земље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
