Најгори одрон у америчкој историји

Борис Ђурић, Time
Најгори одрон у америчкој историји

Аманда Скорјанц је гледала филм са својом бебом када су лустери у њеној кући почели да се њишу и свјетла да трепере. Погледала је вани и видјела ужасан призор: огроман одрон како силази са брда и оближње куће које "експлодирају" под његовим налетом.

У том тренутку комшијин димњак је почео да се нагиње и пада према њеној кући и Аманда је брзо зграбила сина и склонила се у ћошак куће.

- Држала сам то дијете као да је то била једина моја сврха. Нисам пуштала бебу ниједног тренутка - испричала је Аманда.

Када је одрон прошао, моћна ријека блата и прљавштине направила је праву пустош у малом вашингтонском граду Осо, усмртивши 36 људи и збрисавши на десетине кућа. Скорјанц и њена беба су били једни од неколицине људи који су изашли испод рушевина живи.

Она се тренутно опоравља након што је поломила неколико костију и прошла шест операција. Ипак и она и њен љекар мисле да ће емоционални опоравак трајати прилично дуго. Одређени звукови подсјећају младу Американку на то ужасавајуће суботње јутро.

- Ако вјетар почне јаче да дува или ако неко гура кревет поред мене, одмах почнем да се сјећам тог дана. У глави тада имам увијек ужасавајући призор - каже Аманда.

Аманда је тек ових дана почела да прича о свом преживљавању одрона који се десио 22. марта, када је дио нестабилног брда колабирао и разорио Осо. Најсмртоноснији одрон у историји САД прекрио је површину од 2,6 километара квадратних и десет људи се још воде као нестали. Геолози су остали фрапирани како је одрон могао толико стићи и како је могао ићи брзином, која је према једном експерту износила 96 километара на час.

- Мислим да нико не би могао претпоставити да се брдо може обрушити толиком брзином. Замислите да тачно према вама незаустављиво иде велики број камиона са приколицом и са брзином од готово 100 километара на час. Тако је било становницима Оса тог дана - рекао је експерт за одроне Ричард Иверсон.

Неки свједоци су говорили да је одрон буквално избацио из корита ријеку Стилагамиш која протиче кроз градић. Када је земља престала да се креће, Скорјанц је остала да лежи у процјепу између оштећеног тросједа и дијелова њеног крова. Имала је двије сломљене ноге и сломљену руку. Молила се да спасиоци стигну брзо и да их нађу.

- У једном тренутку сам чула сирене и био је то најбољи звук који сам икада чула. Очи сам држала затворене јер нисам жељела да видим шта се дешава око мене. Била сам уплашена и осјећала сам велики бол - сјећа се Скорјанц.

Један од њених зглобова је био здробљен и претрпјела је повреде на лицу укључујући и повреде очне дупље. Иако је дуго живјела у Осу, не планира више да се врати у градић смјештен 88 километара од Сијетла, чак не планира ни да га посјети. Оно што јој тренутно даје снагу је опоравак њеног сина Дјука који се такође налази у болници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана