Аеродром Хитроу дом за стотину бескућника

Многе ствари на Хитроу привлаче бескућнике, а њихов број на том аеродрому лани се удвостручио. Просторије које се грију, кафе-барови који су отворени читаву ноћ и безбједност само су неке ставке које привлаче бескућнике на аеродром главног града Лондона, гдје просјечна цијена изнајмљивања стана износи 1.600 евра.

- То је велики затворени простор који има квалитетне тоалете и тушеве, много простора за сједење, са услугама бесплатног пуњења телефона - каже представник удружења хуманитарне организације "Тејмс Рич" Мајк Николс.

Бескућници су годинама усавршавали методе камуфлаже, да не би били препознати. Неки од њих носе свијетле кошуље са цвјетним мотивима и торбице "топломерке", да би се утопили међу људе који путују за егзотичне дестинације, као што су Хаваји или Малдиви.

Други користе бесплатне новине и сакривају се иза њих. Неки знају да пребирају по смећу да би пронашли кесе дјути фри шопова и осталих аеродромских продавница, као што је "Бурбери" и "Александар Меквин", да би изгледали као путници у пролазу.

- Прије 18 мјесеци, када је доста летова било одгођено, отишао сам у обилазак аеродрома негдје око поноћи. У једном тренутку сам угледао прилично сређеног господина са неколико путних торби и понудио сам да га смјестим у хотел да преспава и да му дам неко јело - прича извршни директор Хитроа Џон Холанд Кеј. Он је, међутим, одбио понуду и истакао да нигдје не путује.

- Никада се не би рекло да је бескућник и био је веома поносан. Требало је много убјеђивања да га наговоримо да узме собу и јело. Није хтио да прими милостињу - каже Кеј.

Много бескућника користи терминале за само једну ноћ, иако има и оних који тамо стално бораве.

- Спавао сам на улицама и то није лако. Свиђа ми се овдје, јер нема пуно људи около. До сада ми нико није прилазио и говорио да напустим аеродром. Када уђем на терминал, не причам ни са ким. Имам свој телефон и вријеме прекраћујем користећи "Фејсбук" - каже Португалац Хосе Мартенс Мартенс.

Недавно је велику пажњу привукао и случај пензионера Катрине Смит (62) и Алена Лејна (71), који су пет дана у седмици спавали на терминалима Хитроа, док су током викенда плаћали себи смјештај у оближњем мотелу. Они су били приморани на овакав начин живота након што су изгубили своју кућу у граду Пулу, због финансијских непогода и лоше среће. Када више нису били у стању да плаћају рате стамбеног кредита, кућа им је одузета и почели су да живе као подстанари. На крају себи нису могли ни то да приуште и били су приморани да живе на аеродрому.

Тим за помоћ

На аеродрому Хитроу патролира и "Тревел кер", група социјалне службе чији се радници редовно крећу по терминалу током ноћи да би идентификовали особе које ту спавају. Тим им затим нуди савјете како да опет стану на ноге, помажу им у проналажењу смјештаја и неког запослења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.