Захарије Стефанович Орфелин - писац, историчар, травар

Срна
Захарије Стефанович Орфелин - писац, историчар, травар

БИЈЕЉИНА - Српски писац, историчар, богослов, издавач, преводилац, лексикограф, ботаничар и фармацеут Захарије Стефановић Орфелин /1726-1785/, један од најпросвјећенијих Срба 18. вијека, умро је 19. јануара 1785. године.

Рођен је 1726. у Вуковару, а школовао се у Будиму, Бечу и Венецији.

Први српски часопис “Славено-сербскиј магазин” покренуо је 1768. године Захарије Орфелин.

Писао је пјесме, написао је и “Вечни календар” у којем се први пут код нас говори о астрономској науци, а најзначајније његово књижевно дјело је “Живот Петра Великог” у двије књиге.

Био је пионир у умјетности, један од првих српских калиграфа и бакрорезаца.

Радио је и географске карте, цртао и резао наслове и украсе на књигама, портрете, пејзаже и алегоријске фигуре. Најважније радове те врсте објавио је 1778. у “Калиграфији”, што му је донијело чланство у бечкој Умјетничкој академији.

Као пјесник, Орфелин је најзначајнија појава у српској поезији 18. вијека. Написао је десетак дужих пјесама, од којих је најзначајнија “Плач Сербији” у двије верзије, народној и црквенословенској.

То је антиаустријска, бунтовничка пјесма. У тој пјесми Србија жали за некадашњим сјајем средњовјековне државе и критикује сународнике који заборављају свој национални идентитет.

Захарије Орфелин је у српски књижевни језик увео мјешавину црквенословенског и народног језика, у којој је увијек било мјеста за специфичне руске ријечи и тиме практично основао славеносрпски језик

Многи језички стручњаци сматрају га, уз Јована Рајића, најзначајнијим писцем рускословенске епохе у српској књижевности.

Захарије Орфелин је аутор првог српског буквара по којем су училе бројне генерације дјеце.

Аутор је и првих уџбеника латинског језика.

Запазио је велики значај љековитог биља и написао “Велики српски травник” у којој је обрадио око 500 биљака, стављајући уз сваку латински и народни назив. Осим тога, за сваку биљку је навео податке о љековитим дејствима и терапијама.

Био је успјешан и као сликар, калиграф и бакрорезац, урадио је више дјела у бакрорезу. Једно од њих представља Светог Саву.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана