Скинута ознака тајности: Ултиматум СРЈ прије бомбардовања; "Морамо консултовати Русију"
Београд - Са докумената из предсједничке библиотеке Била Клинтона скинута ознака поверљивости. Откривено да је шест мјесеци прије бомбардовања СРЈ била спремна уцијена.
Како преносе Новости, шест мјесеци пред почетак бомбардовања Србије, 24. септембра 1998. године, Самјуел Бергер, тадашњи амерички савјетник за националну безбједност, обавијестио је предсједника САД Била Клинтона о припремама за ултиматум Србији.
Како показују документи са којих је скинута ознака тајности за "заустављање хуманитарне катастрофе на Косову и припрему политичког ријешења", предлагао је "кредибилну пријетњу војном акцијом НАТО".
"То подразумијева притисак на НАТО да изда ултиматум са захтјевом Милошевићу да предузме конкретне кораке за рјешавање хуманитарне и политичке кризе, или ће се суочити са војним одговором. Како би ултиматум био кредибилан, ми и наши савезници треба да будемо спремни да изведемо ограничене ракетне нападе, ако Милошевић не пристане да се повинује. Уколико истраје, треба да будемо спремни да изведемо шире ваздушне нападе како бисмо спријечили његову способност да изводи војне и безбједносне операције на Косову", препоручује Бергер.
Амерички спољнополитичким тим, каже Бергер, сагласан је да ослањање само на хуманитарне акције и дипломатске преговоре нема перспективу за успјех. Тврди да процес преговора амбасадора Хила са Милошевићем и косовским Албанцима неће дати прихватљив споразум све док се насиље наставља, "бруталним акцијама српских безбједносних снага у комбинацији са повременим нападима ОВК".
Резолуција Савета безбједности УН, усвојена са 14 према нула, уз уздржаност Кине, и НАТО одлука да почне сакупљање снага значајни су кораци у нашим политичким и војним припремама за издавање ултиматума, док истовремено шаљу снажне сигнале Милошевићу. Резолуција УН помаже у стварању политичке базе за употребу силе за многе наше савезнике, али она експлицитно не дозвољава употребу силе - признаје он.
Стога Бергер упозорава Клинтона да овај приступ има своју цијену и ризике, како политичке, тако и војне. Документ показује да је врх САД био свјестан бројних препрека у Америци, међу савезницима, као и свијету, за извођење овог плана.
"Освајање подршке савезника захтјеваће велики напор, посебно са Русијом која се снажно супротставља употреби силе. Многи савезници ће жељети да покушају са другом резолуцијом УН која ауторизује употребу силе прије него што НАТО изда ултиматум", био је свијестан Бергер.
Ипак, додаје да је нова резолуција мањи проблем од одлуке неких савезника да одустану од учешћа у операцији. Свијестан је, каже, и да је проблематично одржавање консензуса, посебно ако се Милошевић дјелимично сагласи са условима ултиматума.
"Мораћемо да се детаљно консултујемо са Русијом билатерално, као и кроз НАТО, како бисмо ограничили штету по наше односе", истиче Бергер.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
