Римска инквизиција га је осудила, а скоро 300 година касније признали су грешку

Галилео Галилеј рођен је 15. фебруара 1564. године у Пизи, у Италији.. Уписао је Универзитет у Пизи планирајући да студира медицину, али је свој фокус преусмјерио на филозофију и математику.

Већ 1589. године постао је професор и то је радио неколико година, а за то вријеме показао је да брзина падајућег објекта није пропорционална његовој тежини, баш као што је Аристотел вјеровао.

Према неким извјештајима, Галилео је спровео своје истраживање бацајући предмете различите тежине са Кривог торња у Пизи.

Од 1592. до 1630. године, Галилео је био професор математике на Универзитету у Падови, гдје је направио телескоп који му је омогућио да посматра мјесечеве планине и кратере, четири највећа мјесеца Јупитера и фазе Венере. Такође је открио да Млијечни пут чине звијезде.

Након објаве свог истраживања 1610. године, Галилео је постао дворски математичар у Фиренци. Галилеова истраживања довела су га до тога да постане заговорник дијела пољског астронома Николаја Коперника, који је тврдио да је Сунце центар Сунчевог система у оквиру ког је земља само једна од планета.

Ватиканско покајање

Међутим, Коперникова теорија Сунчевог система сукобила се са учењима моћне Римокатоличке цркве која је била јако моћна. Црквена учења тврдила су да је Земља, а не Сунце, у средишту универзума. Галилео је 1633. изведен пред римску инквизицију.

Након што је признао кривицу у замјену за блажу казну, пуштен је у кућни притвор. Галилеј је остатак живота провео у својој вили у Арсетри, близу Фиренце, прије него што је умро 8. јануара 1642. године.

Данас је Галилео Галилеј познат по томе што је дао важан допринос изучавању астрономије. Његов рад је утицао на касније научнике као што је енглески математичар и физичар Исак Њутн, који је поставио закон универзалне гравитације, пише Хистори.

Ватикан је 1922. године формално признао своју грешку у осуди Галилеја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.