Пола вијека од смрти Џимија Хендрикса

Г.С.
Пола вијека од смрти Џимија Хендрикса

Широм планете сматран за једног од најзначајнијих музичара 20. вијека, Џими Хендрикс преминуо је у моменту када је његова каријера заправо тек почињала. Ипак, успио је да постигне много у годинама које је провео под свјетилама славе.

 

 

Џими Хендрикс, музичар, пјевач, текстописац, гитариста, иноватор и култна икона рођен је у Сијетлу 27. новембра 1942. године као Џон Ален Хендрикс. У почетку га је одгајала мајка, док је отац, Јамес "Ал" Хендрикс, био у Европи борећи се у Другом свјетском рату. Када се Ал вратио у Сједињене Америчке Државе 1945. године, преименовао је сина и тада добија име Џејмс Маршал Хендрикс.

Сматра се једним од најутицајнијх и најталентованијх гитариста у историји рок музике. Био је оснивач и фронтмен рок бенда "Џими Хендрикс експиријенс". Свјетску славу је стекао 1967. наступом на Монтерејском поп фестивалу, а на Вудстоку 1969. године Хендрикс је био главна атракција. Хендрикс је 2005. године примљен у америчку Рокенрол кућу славних и британску Музичку кућу славних.

На Холивудском пролазу славних постављена је 1994. његова звијезда. На ранг листи часописа Ролинг стоун "100 највећих гитариста свих времена", Хендрикс се нашао на првом месту. Каријеру је почео као петнаестогодишњак, купивши за пет долара прву гитару.

Био је склон злоупотреби алкохола и дроге. Према појединим изворима, Хендрикс је у јулу 1962. године ушао у мали клуб у Кларксвилу, привучен музиком. Зауставио се на пићу и на крају потрошио већину од 400 долара које је сачувао за вријеме свог боравка у војсци.

"Ушао сам у овај џез-џоинт и попио пиће", објаснио је. "Свидјело ми се и остао сам. Људи ми кажу да сам понекад глуп, добронамјеран. У сваком случају, претпостављам да сам се тог дана осјећао стварно добронамјерно. Морао сам да платим рачуне свима који су ме питали. Изашао сам с тог мјеста са шеснаест долара".

Алкохол је на крају постао "бич његовог постојања, доводећи га до огромног бијеса, чак и ријетких атипичних налета физичког насиља".

Постоје разне теорије о узроку Хендриксове смрти која је попримила митске димензије. Зна се да је ноћ провео са Моником Данеман, својом тадашњом дкевојком и да је проке спавања узео мкешавину вина и таблета за спавање, што је узроковало повраћање у сну и гушење.

Умро је изненада, 18. септембра 1970. у 27. години живота. Спекулише се и да је за Хендриксову смрт крив његов менаџер, који је на тај начин хтоо да узме новац од његовог животног осигурања.

Џими Хендрикс није постао "Џими" све до 1966. године

Године 1966, Час Чандлер, басиста групе "Тхе Анималс", који је касније постао Џимијев менаџер, видио је младог музичара како свира у једном њујоршком кафићу.

"Момак није изгледао ништа посебно, а онда је одједном почео да свира гитару зубима", рекао је за "ББЦ" 2016. године Хенриксов сарадник Џејмс Тапи Врајт, који је такође био тамо. "Људи су говорили: ‘Шта дођавола?’ а Час је помислио: ‘Могао бих да учиним нешто са овим дјететом’.”

Иако је Хендрикс у то вријеме наступао као Џими Џејмс, Чандлер је био тај који је предложио да користи име "Џими".

Није знао да чита ноте

Дик Кавет је 1969. године питао Џимија да ли уме да чита нотни систем: "Не, никако", одговорио је самоуки музичар. Научио је да свира по слуху и често је користио ријечи или боје да изрази оно што је желио да дочара. "Нека осјећања вас натјерају да размишљате о различитим бојама", рекао је у једном разговору. "Љубомора је љубичаста, ‘ја сам љубичаст од гњева или љубичаст од бијеса’, а зелена је завист, и све тако".

Користио је снове као инспирацију за текстове

Инспирацију за своју музику Хендрикс је проналазио на много начина и на различитим мјестима, укључујући и снове. "Много сам сањао и многе снове стављао сам у песме", објаснио је 1967. године у интервјуу за "Њу Мјузикал Експрес" "Написао сам једну песму под називом ‘Фирст Лоок’, а другу под називом ‘Тхе Пурпле Хазе’, што је све било о сну у ком сам сањао да ходам под морем".

У другом интервјуу истакао је да му је идеја за "Тхе Пурпле Хазе" дошла у сну након што је прочитао научно-фантастични роман, а вјерује се да је у питању "Ноћ свјетлости" Филипа Хосеа Фармера.

"Тхе Пурпле Хазе" има једну од најпознатијих погрешно протумачених фраза у тексту пјесме

Погрешно протумачена ријеч или фраза која је резултат погрешног схватања текста пјесме не представља нову појаву у музици. У истом интервјуу за "Њу Мјузикал Екпресу" истакао је да текст пјесме гласи: "Извините ме док љубим небо", те да се односи на утопљеника којег је Хендрикс видио у сну.

Многи обожаваоци су погрешно чули реченицу "Извините ме, док љубим овог типа". Била је то тако честа грешка да се и сам Хендрикс знао шалити са тим, пјевајући нетачне текстове на самој сцени. Повремено је чак на наступима пропраћено шаљивим призором љубљења на сцени.

Постоји чак и сајт КиссТхисГуy.цом посвећен прикупљању прича различитих корисника који су некад погрешно разумјели текстове пјесама.

Хендрикс је знао да свира гитару окренуту наопачке

Шоумен какав је био, Хендриксови покрети и перформанси које је изводио приликом свирања постали су дио легенде која је грађена око његовог имена, укључујући и његово упечатљиво свирање зубима, свирање гитаре иза леђа, понекад чак и не додирујући жице инструмента.

Међутим, као упечатљив детаљ остала је и чињеница да му је гитара била окренута наопако, мада је разлог био једноставан - био је љеворук. Отац је током његовог одрастања покушао да га научи да свира десном руком, сматрајући да је свирање лијевом руком знак ђавола.

Мади Вотерс га је привукао ка гитари

На питање о гитаристима који су га инспирисали, Хендрикс је навео Бади Холи, Едија Кохрана, Елмора Џејмса и Б.Б. Кинга. Али Мади Вотерс је био први музичар који га је заиста упознао са инструментом. "Први гитариста за ког сам чуо био је Мади Вотерс", рекао је Хендрикс "Чуо сам једну од његових старих ствари када сам био мали и то ме је насмрт преплашило јер сам чуо све те звукове".

Био је помоћна гитара бројним великим именима

Иако ће Хендриково име на крају "помрачити" већину оних са којима је свирао у раним данима, свирао је бекап гитару као Џими Џејмс за бројна велика имена укључујући Сем Кука, Литл Ричарда, Вилсона Пикета, Ајка и Тину Тармер и Ајсли Брадерсе.

Поред поменутих музичких легенди, Хендрикс је у музичкој каријери помагао и глумици Џејн Менсфилд. Године 1965. свирао је главну и бас гитару на "Суеy", Б страни њеног сингла "Ас Тхе Цлоудс Дрифт Бy".

Отварао је концерте групе "Тхе Монкеес"

Хендрикс је био предгрупа групе "Тхе Монкеес", што је било необично за то вријеме, а заправо је имало смисла. Ако би бенд имао озбиљан таленат попут Хендрикса за предгрупу, додало би им на кредибилитету међу озбиљним љубитељима музике и критичарима.

Иако је Хендрикс мислио да је музика групе "Тхе Монкеес" лоша, у Америци није био довољно познат и његов менаџер га је убиједио да ће му партнерство са бендом помоћи на путу ка успјеху. Једно нису узели у обзир: младе дјевојке које су биле усред "манкисманије".

Обожаваоци "Монкеес"-а били су збуњени Хендриксовим отвореним и на моменте пренаглашено слободним лудоријама на сцени. Тог 16. јула 1967. године, након што је одсвирао само осам од 29 планираних наступа на турнеји, Хендрикс је у Квинсу бацио гитару и сишао са бине.

Киднапован је након једне емисије

Иако су детаљи око отмице Хендрика помало недоречени, у његовој биографији "Роом Фулл оф Миррорс" аутора Чарлс Кроса описан је догађај како је музичар киднапован након емисије у клубу "Тхе Салватион" у Гринвич Вилиџу.

"Отишао је са незнанцем да би повукао кокаин, али је умјесто тога постао талац у стану на Менхетну. Отмичари су захтијевали да Хендриксов менаџер, Мајкл Џефри преда Џимијев уговор у замјену за његово пуштање. Умјесто да пристане на захтев за откупнином, Џефри је унајмио своје људе да истраже отмичаре. Тајанствено, Џефријеви насилници пронашли су Џимија два дана касније … неповријеђеног".

"Био је то толико чудан инцидент да је Ноел Рединг сумњао да је Џефри организовао отмицу како би Хендрикса обесхрабрио да тражи друге менаџере. Други су тврдили да је отмица аутентична."

Могуће је посјетити његов стан у Лондону

Године 2016. стан у Лондону у којем је Хендрикс заиста започео каријеру враћен је у првобитно стање изгледом као када је Џими тамо живио од 1968. до 1969. године и поново отворен за посјетиоце као музеј.

Дневна соба која му је служила и као спаваћа соба декорисана је у боемском стилу, а кутија "Бенсон & Хедгес" цигарета стоји на ноћном сточићу. У тој просторији налази се и кутак посвећен његовој колекцији плоча.

Невјероватно је да је иста стамбена зграда, која се налази у градској четврти Мејфер, такође била дом Џорџа Хендла од 1723. године, па све до његове смрти 1759. године. Остатак зграде служи као музеј посвећен животном дјелу славног композитора.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана