Откривен четврти шпијун који је одао Русима највећу америчку тајну

Док су раније била позната три шпијуна, откривен је и идентитет четвртог, а он је Москви дао можда и највише информација о томе како да направи атомску бомбу.

Оскар Себорер био је дијете пољских јеврејских имиграната, рођен у Њујорку 1921. године. Присуствовао је Тринити тесту из 1945. године, првој вјештачкој нуклеарној детонацији, која је доказала одрживост атомске бомбе.

Био је и совјетски шпијун са шифрованим именом “Годсенд” (Послат од Бога), а за нуклеарни програм Совјетског савеза био је управо то. Више од било ког другог давао је комунистичком блоку информације о томе како да изради напредно високоразорно оружје.

Историчари Харви Клер и Џон Ерл Хајнс открили су обим Себорерове шпијунаже у новом раду који се тиче живота и поступака шпијуна. Они се ослањају на нове декласификоване извјештаје америчке Централне обавештајне агенције, у којима су детаљно описане безбројне Себорерове тајне, који је побјегао у СССР 1951. године.

“Фасцинантно је. Нисмо имали појма да је он толико важан”, рекао је Клер за Њујорк тајмс.

Творац окидача

Конкретно, Себорер је дизајнирао “невјероватно компликован” имплозијски окидач, захваљујући којем нуклеарна бомба даје моћан експлозивни набој.

Алек Велерстајн, историчар нуклеарне технологије са Стивенсовог технолошког института у Хобокену у Њу Џерсију, рекао је за Тајмс да су Совјети “провели доста времена разматрајући питање минерских кругова”, примјећујући да је Себореров допринос био јединствен међу свим московским шпијунима у програму.

“Не знам да ли би иједан други познати шпијун имао приступ оним тајнама које је Себорер имао”, рекао је за Тајмс, приметивши да су Себорер и његови другови “можда попунили празнину” совјетских научника.

Политика сакрила шпијунажу

Документи ЦИА датирају из 1956. године, четири године након што се Себорер настанио у Совјетском савезу.

Клер је рекао за Тајмс да је ФБИ први пут открио доказе о Себореровој потенцијалној шпијунској улози 1955. године, али док су остали совјетски шпијуни у програму, попут Клауса Фуша, ухапшени и њихово откриће објављено, политика око избора 1956. учинила је нови шпијунски скандал непримјетним.

Међутим, докази против Себорера такође су били врло лабави: документи не описују његову шпијунажу, они само биљеже шта је могао да украде или научи за Совјете, на основу онога чему је имао приступ. Поврх свега, он је већ био у Совјетском савезу, па чак ни подизање оптужнице није било вјероватно.

Повратак значи погубљење

Клер и Хајнс напомињу да је доушник ФБИ-ја у Москви извијестио да је Себорер рекао да ће он и његов брат Стјуарт, комуниста који га је пратио у егзилу, бити погубљени због “онога што су урадили” ако се икада врати у Сједињене Државе.

У ствари, 1953. године, САД су погубиле двојицу осумњичених шпијуна, Јулијуса и Етел Росенберг, након што су оптужени за кријумчарење нацрта оружја, укључујући и оне “Пројекта Менхетн”.

Совјетски савез је детонирао своју прву нуклеарну бомбу само четири године послије Тринити теста 29. августа 1949, на полигону Семјпалатинск у Казашкој ССР.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.