Никола Тесла и музеј у Београду: Шта се крије у депоима зграде у Крунској

Да ли сте знали да се у Крунској улици у Београду, у вили на броју 51 налази један њујоршки кревет?

И то не обичан, већ кревет из собе 3327 хотела Њујоркер, у којој је Никола Тесла провео десет последњих година живота.

Хоће ли заоставштина Николе Тесле, која се од 1952. налази у Генчићевој вили на Врачару добити нову адресу - зграду некадашње главне железничке станице у Београду - за сада су само медијска нагађања.

Да би то могло да се догоди, за Новости је најавио директор Дирекције за имовину Јован Воркапић.

У музеју за ББЦ на српском кажу да нема званичне одлуке да је донета одлука о пресељењу музеја.

ББЦ на српском је информацију покушао да потврди у Дирекцији, али одговор није стигао.

Уколико нагађања постану стварност - у музеју на новој адреси могли би да буду изложени још неки научни радови, али и лични предмети и документа славног научника - пошто би за поставку могло да буде више простора него тренутно.

Један део Теслине заоставштине изложен је у музеју који годишње посети око 170.000 људи, али је већи део предмета који су остали за научником - у депоима музеја.

Теслине ствари пренете су из Њујорка почетком 1950-их за Београд, а у музеју на садашњој адреси налазе се од 1952.

На полицама у подруму Генчићеве виле је и фрижидер из Теслине хотелске собе, али и обиље докумената, Теслиних личних ствари и гардеробе.

"Чувамо и Теслине свилене кошуље, одела, 75 кравата, више од 40 пари рукавица", каже за ББЦ на српском кустоскиња Ивана Зорић.

Музејски предмети се конзервирају и с времена на време их стручни тим кустоса и конзерватора прегледа и води рачуна да услови у којима се чувају буду адекаватни. У музејској лабораторији обављају се одговарајући третмани на папирној грађи.

У музеју се чува више од 160.000 оригиналних докумената, 2.000 књига и часописа, као и више од 1.200 историјско-техничких експоната и 1.500 фотографија и стаклених фотоплоча, те више од хиљаду планова и цртежа.

"Имамо велику збирку Теслиних предмета - почев од прибора за бријање, наочара, преко сандука у којима је допремљена Теслина заоставштина, па до крупних предмета - попут фрижидера и кревета који су се налазили у његовој хотелској соби.

"Осим личних предмета, у музеју се чува мала збирка уметничких предмета из Теслине заоставштине, предмети из Меморијалне збирке, као и технички предмети из области којима се бавио током живота."

Због величине излагачког простора у музеју, посетици могу да виде мали део предмета које је Тесла користио и на којима је радио.

Зорић каже да, и да је простор већи, не би били изложени сви предмети из Теслине заоставштине.

"Предмета је много, па је тешко све приказати. Људи воле да слику о неком стекну и на основу његових личних предмета. Зато смо изложили једно Теслино одело, шешир, ципеле, неки од предмета из његових лабораторија, као и прибор за писање.

"Изложено је неколико пари рукавица - како би се видело да Тесла није носио само беле, како се мисли", каже Зорић.

На музејској поставци изложени су оригинали његових предмета, али и веродостојне копије докумената.

"Пракса већине музеја је да не излажу оригинале докумената. Захваљујући стручњацима за конзервацију, направили смо верне копије", наводи Зорић.

"Копије су изложене код нас, а и шаљемо их на путујуће изложбе по свету", додаје Зорић.

Осим докумената, у музеју су изложене и реплике радних модела, направљене на основу оригинала.

"С обзиром на то да је Теслин музеј био први технички музеј у Југославији када је основан, озбиљан тим научника радио је на томе да осмисли поставку, како би се направиле реплике изума".

"Рађене су на основу оригиналних цртежа и фотографија Теслиних патентних пријава и скица које постоје у оквиру његове заоставштине."

Због специфичне технике и времена када су настали, било би и ризичо користити оригинале као радне моделе, јер би дошло до оштећења услед дуготрајног коришћења.

Оригинали докумената и радни модели чувају се у депоима, у строго контролисаним условима.

"Предмете чувамо у стабилним микро климатским условима, да нема много осцилација у температури и влажности ваздуха. Битно је пре свега да депои буду безбедни и суви - заштићени од могућности поплаве, пожара, било каквих загађења.

Сва оригинална гардроба и лични Теслини предмети носе његове иницијале.

Како се чува Теслина заоставштина?

Како би била безбедна, цела Теслина архивска грађа чува се у металним, противпожарним ормарима, а предмети су спаковани у безкиселинске папире и картоне.

Сви предмети мањих димензија спаковани су у кутије и омоте направљене од одговарајућих материјала.

Ситнији предмети спаковани су у противпожарне ормане, а крупнији - попут ковџега, фрижидера, кревета - смештени су на полице у депоима.

Сва заоставштина Николе Тесле стигла је 1951. године у Београд из Њујорка у дрвеним ковчезима, коферима, металним сандуцима и бачвама. То је данас у архиви музеја, а сваки предмет има инвентарски број и води се као културно добро.

У Београд је на јесен 1951. године стигло укупно 60 пакета с Теслиним стварима.

После смрти Николе Тесле јануара 1943. године сва његова заоставштина је одлуком америчких власти припала његовом сестрићу Сави Косановићу. Сава је у то време био члан Владе Краљевине Југославије у избеглиштву у Њујорку.

Целокупна иновина Николе Тесле је после његове смрти из хотела Њујоркер, пренета у Магацине и складишта Менхетна, у коме је Тесла држао неке од ствари за живота.

Предмети су стигли у њима. Били су смештени у складишту које је Тесла користио у Њујорку и када је Сава Косановић, његов сестрић и наследник, преносио заоставштину.

У зграду у којој се данас налазе, пренети су 1952. године, када је основан и музеј, решењем које је потписао председник Југославије Јосип Броз Тито.

Отворен је за посетиоце три године касније - 20. октобра 1955. и уједно је био први технички музеј у Југославији.

Архива Николе Тесле, која се налази у музеју, уписана је у Унескорегистар светске културне баштине октобра 2003.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.