Nikola Tesla i muzej u Beogradu: Šta se krije u depoima zgrade u Krunskoj

Da li ste znali da se u Krunskoj ulici u Beogradu, u vili na broju 51 nalazi jedan njujorški krevet?

I to ne običan, već krevet iz sobe 3327 hotela Njujorker, u kojoj je Nikola Tesla proveo deset poslednjih godina života.

Hoće li zaostavština Nikole Tesle, koja se od 1952. nalazi u Genčićevoj vili na Vračaru dobiti novu adresu - zgradu nekadašnje glavne železničke stanice u Beogradu - za sada su samo medijska nagađanja.

Da bi to moglo da se dogodi, za Novosti je najavio direktor Direkcije za imovinu Jovan Vorkapić.

U muzeju za BBC na srpskom kažu da nema zvanične odluke da je doneta odluka o preseljenju muzeja.

BBC na srpskom je informaciju pokušao da potvrdi u Direkciji, ali odgovor nije stigao.

Ukoliko nagađanja postanu stvarnost - u muzeju na novoj adresi mogli bi da budu izloženi još neki naučni radovi, ali i lični predmeti i dokumenta slavnog naučnika - pošto bi za postavku moglo da bude više prostora nego trenutno.

Jedan deo Tesline zaostavštine izložen je u muzeju koji godišnje poseti oko 170.000 ljudi, ali je veći deo predmeta koji su ostali za naučnikom - u depoima muzeja.

Tesline stvari prenete su iz Njujorka početkom 1950-ih za Beograd, a u muzeju na sadašnjoj adresi nalaze se od 1952.

Na policama u podrumu Genčićeve vile je i frižider iz Tesline hotelske sobe, ali i obilje dokumenata, Teslinih ličnih stvari i garderobe.

"Čuvamo i Tesline svilene košulje, odela, 75 kravata, više od 40 pari rukavica", kaže za BBC na srpskom kustoskinja Ivana Zorić.

Muzejski predmeti se konzerviraju i s vremena na vreme ih stručni tim kustosa i konzervatora pregleda i vodi računa da uslovi u kojima se čuvaju budu adekavatni. U muzejskoj laboratoriji obavljaju se odgovarajući tretmani na papirnoj građi.

U muzeju se čuva više od 160.000 originalnih dokumenata, 2.000 knjiga i časopisa, kao i više od 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata i 1.500 fotografija i staklenih fotoploča, te više od hiljadu planova i crteža.

"Imamo veliku zbirku Teslinih predmeta - počev od pribora za brijanje, naočara, preko sanduka u kojima je dopremljena Teslina zaostavština, pa do krupnih predmeta - poput frižidera i kreveta koji su se nalazili u njegovoj hotelskoj sobi.

"Osim ličnih predmeta, u muzeju se čuva mala zbirka umetničkih predmeta iz Tesline zaostavštine, predmeti iz Memorijalne zbirke, kao i tehnički predmeti iz oblasti kojima se bavio tokom života."

Zbog veličine izlagačkog prostora u muzeju, posetici mogu da vide mali deo predmeta koje je Tesla koristio i na kojima je radio.

Zorić kaže da, i da je prostor veći, ne bi bili izloženi svi predmeti iz Tesline zaostavštine.

"Predmeta je mnogo, pa je teško sve prikazati. Ljudi vole da sliku o nekom steknu i na osnovu njegovih ličnih predmeta. Zato smo izložili jedno Teslino odelo, šešir, cipele, neki od predmeta iz njegovih laboratorija, kao i pribor za pisanje.

"Izloženo je nekoliko pari rukavica - kako bi se videlo da Tesla nije nosio samo bele, kako se misli", kaže Zorić.

Na muzejskoj postavci izloženi su originali njegovih predmeta, ali i verodostojne kopije dokumenata.

"Praksa većine muzeja je da ne izlažu originale dokumenata. Zahvaljujući stručnjacima za konzervaciju, napravili smo verne kopije", navodi Zorić.

"Kopije su izložene kod nas, a i šaljemo ih na putujuće izložbe po svetu", dodaje Zorić.

Osim dokumenata, u muzeju su izložene i replike radnih modela, napravljene na osnovu originala.

"S obzirom na to da je Teslin muzej bio prvi tehnički muzej u Jugoslaviji kada je osnovan, ozbiljan tim naučnika radio je na tome da osmisli postavku, kako bi se napravile replike izuma".

"Rađene su na osnovu originalnih crteža i fotografija Teslinih patentnih prijava i skica koje postoje u okviru njegove zaostavštine."

Zbog specifične tehnike i vremena kada su nastali, bilo bi i rizičo koristiti originale kao radne modele, jer bi došlo do oštećenja usled dugotrajnog korišćenja.

Originali dokumenata i radni modeli čuvaju se u depoima, u strogo kontrolisanim uslovima.

"Predmete čuvamo u stabilnim mikro klimatskim uslovima, da nema mnogo oscilacija u temperaturi i vlažnosti vazduha. Bitno je pre svega da depoi budu bezbedni i suvi - zaštićeni od mogućnosti poplave, požara, bilo kakvih zagađenja.

Sva originalna gardroba i lični Teslini predmeti nose njegove inicijale.

Kako se čuva Teslina zaostavština?

Kako bi bila bezbedna, cela Teslina arhivska građa čuva se u metalnim, protivpožarnim ormarima, a predmeti su spakovani u bezkiselinske papire i kartone.

Svi predmeti manjih dimenzija spakovani su u kutije i omote napravljene od odgovarajućih materijala.

Sitniji predmeti spakovani su u protivpožarne ormane, a krupniji - poput kovdžega, frižidera, kreveta - smešteni su na police u depoima.

Sva zaostavština Nikole Tesle stigla je 1951. godine u Beograd iz Njujorka u drvenim kovčezima, koferima, metalnim sanducima i bačvama. To je danas u arhivi muzeja, a svaki predmet ima inventarski broj i vodi se kao kulturno dobro.

U Beograd je na jesen 1951. godine stiglo ukupno 60 paketa s Teslinim stvarima.

Posle smrti Nikole Tesle januara 1943. godine sva njegova zaostavština je odlukom američkih vlasti pripala njegovom sestriću Savi Kosanoviću. Sava je u to vreme bio član Vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu u Njujorku.

Celokupna inovina Nikole Tesle je posle njegove smrti iz hotela Njujorker, preneta u Magacine i skladišta Menhetna, u kome je Tesla držao neke od stvari za života.

Predmeti su stigli u njima. Bili su smešteni u skladištu koje je Tesla koristio u Njujorku i kada je Sava Kosanović, njegov sestrić i naslednik, prenosio zaostavštinu.

U zgradu u kojoj se danas nalaze, preneti su 1952. godine, kada je osnovan i muzej, rešenjem koje je potpisao predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito.

Otvoren je za posetioce tri godine kasnije - 20. oktobra 1955. i ujedno je bio prvi tehnički muzej u Jugoslaviji.

Arhiva Nikole Tesle, koja se nalazi u muzeju, upisana je u Uneskoregistar svetske kulturne baštine oktobra 2003.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.