Како је почео “Руди Чајавец”

Верица Јосиповић
Како је почео “Руди Чајавец”

Производња прецизних механичких уређаја и инструмената почела је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1922, када је у Београду основан “Телеоптик”, мала специјализована радионица за поправку и одржавање прецизне механике, која је 1939. премјештена у Земун.

Фабрике у Београду

Радионица је ускоро прерасла у фабрику за монтажу инструмената од увезених дијелова, да би на крају отпочела са самосталном производњом. Основана је капиталом будимпештанске фирме “Телефоник фабрик”, а касније је постала филијала лондонске “Стандард електрик компаније”. Значајна прекретница наступила је 1927. потписивањем лиценцног уговора о техничкој помоћи са француском фирмом за производњу ваздухопловних и аутомобилских инструмената “Аера” из Париза.

Нешто касније у Београду су основане још двије фабрике за прецизну механику и ваздухопловне инструменте - “Микрон” (1931) и “Нестор” (1938). Ове три фабрике су испоручивале инструменте за потребе ваздухопловства Краљевине Југославије. Без обзира на скроман асортиман и обим производње, у њима се обучио солидан и високоспецијализован кадар, а стечено искуство било је солидна основа за даљи развој на овом пољу.

Послије ослобођења, током 1946. и 1947, а на иницијативу Југословенске народне армије, обављена је реорганизација тих фабрика. Сва опрема и специјализован кадар су прешли у “Телеоптик”. Фабрика “Нестор” је постала Индустрија прецизне механике, а “Микрон” је ушао у састав Фабрике радио-апарата “Никола Тесла”. Тако су стручно искуство и документација о бурдонским инструментима пренесени искључиво на “Телеоптик”, који се до 1948. веома проширио и модернизовао и постао фабрика европског нивоа и угледа. У том периоду освојена је производња манометара, термометара, моновакумометара и троструких индикатора.

“Руди Чајавец”

Предузеће “Руди Чајавец” основано је рјешењем Министарства народне одбране ФНРЈ, пов. бр. 1016/50 од 17. октобра 1950. Према Основном закону о државним привредним предузећима, “Чајавец” је имао статус предузећа од општедруштвеног значаја.

Предузеће је основано ради производње ваздухопловних инструмената, а нарочито манометара, термометара и осталих бурдонских и мембранских инструмента, као и електромеханичке опреме. С тим циљем из “Телеоптика” је у Бањалуку прешао знатан број специјализованих радника, пренесена је комплетна конструктивна и технолошка документација, алати за производњу, па чак и специјална опрема за испитивање инструмената. Чини се да су, ипак, од свега била важнија богата стручна знања и искуства донесена из “Телеоптика”.

Дописом од 14. децембра 1950. фабрика је обавијестила Срески народни одбор Бањалука да је почела са радом у улици Браће Павлић 19. Производња се одвијала у скученој, недовршеној помоћној згради, а производило се шест артикала. Функцију вршиоца дужности директора обављао је Филип Сухор, главни инжењер. Непуну годину касније “Чајавец” је фузионисан са сарајевском “Звијездом”.

Напредак

Већ 1952 “Чајавец” је производио 22 артикла, сљедеће 38, а 1954. године чак 51. Добра организација и различити облици стимулације радника имали су за резултат низ иновација и рационализација у производњи. Тако су 1954. токар Санто Јулијус и Хасан Налбантић направили уређај за изубљење сегмената, који се дотад увозио. Својим проналасцима истакли су се и радници Иван Лепоглавац, Милојко Јањић, Душан Коџић, Јосип Цампце. Њихов труд наградио је директор Фрањо Калођера. Посебне заслуге за израду производа ауто-електро индустрије имао је инжењер-конструктор Душан Јарец, а за израду манометара техничар Мирослав Андријевић.

Производњу од 1950. до 1954. карактеришу разнолик асортиман и мале серије, те је она имала више занатска него индустријска обиљежја. “Чајавец” је располагао знатним, али недовољно искоришћеним капацитетима. ЈНА, која је била највећи купац његових производа, достављала је поруџбине које су ангажовале само мали дио стварних капацитета. То је био разлог да Савезни завод за привредно планирање средином 1954. “Чајавцу” одобри производњу четрдесетак артикала потребних индустрији аутомобила и трактора, који су се иначе увозили.

 

                                                                                                                             Верица Јосиповић, Аутор је начелник Одјељења за сређивање и обраду архивске грађе у Архиву РС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана