Из архиве “Гласа Српске”

Миланка Митрић
Из архиве “Гласа Српске”

Повратак у прошлост једних новина занимљив је из више разлога, а често највише зарад сјетног присјећања на дешавања, на људе, на промјене које су се десиле или нису, али и ради сазнавања нових, често интересантних информација о свијету и људима из ранијег периода.

Новине чувају дневне приче и њихове архиве су зато драгоцјене, а овог пута вратили смо се у архиве три различите године, с размаком од неколико деценија, и то у 1946, 2006. и 2016. годину, тачније у “Глас” од 13. априла 1946. године, “Глас Српске” од 12. априла 2006. и “Глас Српске” објављен 11. априла 2016. године.

1946.

Листајући “Глас” из 1946. године, објављен 13. априла 1946. године (година IV, број 15), могуће је наићи на наслове као што су “Тракториста Хасић Хакија узорао је у једном дану 32 дунума земље”, “Прва Пољопривредна радна задруга Тито – испуњава план сјетве”, “Творница духана премашила је предратни капацитет производа цигарета за 80 посто”, “Појава кокошије куге”, те бројне друге текстове који се у великој мјери тичу пољопривреде и привреде и понеки текст везан за културу и спорт.

“Отварање Окружне народне библиотеке у Бањој Луци”

На 5. страници овог издања “Гласа” налази се текст насловљен са “Отварање Окружне народне библиотеке у Бањој Луци”, у којем је ријеч о отварању Народне библиотеке у Бањој Луци. Библиотека је отворена 7. априла 1946. године у згради Народног позоришта.

- Она почиње веома скромно, са 1500 књига. Око 6.000 књига чека на обраду, па ће ускоро моћи бити уручиване читаоцима, како дома, тако и у читаоници библиотеке. Читаоница је отворена од 8 до 20 часова – стоји у том тексту, у којем је детаљно појашњен процес враћања и задуживања књига.

У тексту је назначено да је отварањем библиотеке задовољена културна потреба Бањолучана за добром књигом.

- Осим библиотеке “Веселин Маслеша” Р. К. П. Д. “Пелагић” Бања Лука до сада није имала друге јавне библиотеке, него је тиме задовољено и културној потреби читаоца нашег округа. Јер наше народне власти желе и настоје да отворе што више библиотека у срезовима и селима како би и у томе погледу задовољиле потребе широких народних слојева – додаје се у тексту.

2006.

“Глас Српске” објављен 12. априла 2006. године (година LXIII, број 10.961)  имао је, као и издање из 1946. другачији и једноставнији изглед, а насловну страну испуњавао је велики текст “Основни суд у Сокоцу одбио одштетни захтјев Привредне банке: Тоби губи спор?”, те мањи наслов “Управни одбор Управе за индиректно опорезивање: Опет запело на коефицијентима”. Листајући овај број, читалац је тада могао да нађе и наслове попут “Да ли је америчка тајна служба имала затворе у БиХ: ЦИА на крилима “Орла”, “Одбор за образовање, науку, културу и информисање Народне скупштине Српске: Закон прије јесени”, који се тиче доношења Закона о високом образовању, “Рудник и термоелектрана Гацко пребродили вишегодишњу кризу: Губици претворени у добит”, те бројне друге дневне вијести из политике, економије, културе и спорта.

Изложба поводом 45 година креативног рада Даре Стојиљковић: Фотографије - успомене живота

У тексту посвећеном књижевници и глумици Дари Стојиљковић, ауторке Александре Рајковић, који се налази на 18. страници, представљена је прича о изложби у Музеју Републике Српске, којом је обиљежен јубилеј рада и стваралаштва ове умјетнице. Тадашња изложба обухватала је фотографије из представа и приватног живота те плакате из позоришних комада у којима је играла.

- Дарина личност је чудна, необична, несвакидашња и том својом необичношћу она удара по опнама наше савјести. Покушавали су јој затворити врата и простор у којем би она хтјела дјеловати, али она никада није пристајала на то и увијек је са много енергије ударала по тим вратима и на крају их је отварала - забиљежио је тада позоришни критичар из Сарајева Војислав Вујиновић.

2016.

Прије пет година, у тадашњем “Гласу Српске” у броју од 11. априла (година LXXIII, број 14.011) на насловној страници налазио се интервју са историчарем и директором Центра “Симон Визентал” у Јерусалиму Ефраимом Зурофом насловљен са “Хрватска мора зауставити удар на истину о Јасеновцу”, затим текст подсјећања на 40 година од дана када је бањалучки “Борац” окићен титулом првака Европе, те прича о Либерланду, јединствена држава на балканском простору, која се тада спремала за обиљежавање првог рођендана “Држава на ничијој земљи добија снагу”, те друге вијести о актуелним дневним темама.

Либерланд, јединствена држава на балканском простору, спрема се за обиљежавање првог рођендана: Држава на ничијој земљи добија снагу

Предсједник државе смјештене на обали Дунава Вит Једличка каже за “Глас

Српске” да уочи 14. априла, годишњице оснивања Либерланда, имају готово 70 представништава у 60 земаља.

- Многи се интересују за Либерланд, а број захтјева за држављанство је у порасту. До сада сам подијелио 150 почасних држављанстава људима који су ми највише помогли - рекао је Једличка, а стајало је тада у тексту Милијане Латиновић, који се налазио на 8. страници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана