Ђорђе Станојевић - човјек који је освијетлио Београд

Године 1881. дипломирао је на Великој школи у Београду и остао као асистент -приправник на Катедри за физику.

Исте године, Станојевић борави у Паризу на првој међународној изложби о електрицитету. На положају асистента остаје до 1883. године, када полаже професорски испит из физике, механике и астрономије. Те године је постављен и за професора физике у Првој београдској гимназији.

Током више деценија рада, осим питања електрицитета и његове употребне вредности, Ђорђе Станојевић бавио се и истраживањима из области физике, механике, астрономије, као и новим техничким проналасцима, попут фотографије у боји и расхладних уређаја.

Био је, као питомац Министарства војног, на студијама и раду у најпознатијим астрономским и метеоролошким опсерваторијама Европе /Потсдам, Хамбург, Медон, Гринич, Кју и Пулково/.

Због својих резултата у раду, добија позив од Париске опсерваторије да учествује у научноистраживачкој експедицији ради проучавања Сунца, и то у Петровску, гдје је учествовао у проучавању потпуног помрачења Сунца.

Ђорђе Станојевић објавио је неколико научних радова из астрофизике у издањима Париске академије наука. То су уједно и први научни радови из астрономије уопште код Срба.

Често је боравио у европским градовима, гдје је учествовао на скуповима и изложбама из разних области науке и технике, прикупљао знања и искуства која је, одмах потом, покушавао да пренесе у своју земљу.

Заслужан је за увођење првог електричног освјетљења у Београд и тадашњу Србију, крајем осамдесетих година 19. вијека, умјесто до тада преовлађујућег гасног освјетљења. То је Београд увело међу прве пријестонице Европе са потпуним електричним освјетљењем. 

Станојевић је био редовни професор физике и механике на Војној академији и редовни професор експерименталне физике на Великој школи у Београду.

Средином прве деценије двадесетог вијека постао је редовни професор Универзитета у Београду, а затим декан Филозофског факултета и ректор Универзитета.

Био је пријатељ и поштовалац дјела Николе Тесле, написао је књигу "Никола Тесла и његова открића".

Ђорђе Станојевић је више година радио на изучавању могућности изградње електричних централа у Србији, а нарочито могућности кориштења водених токова у ту сврху, па је проучавао хидроенергетске потенцијале ријека у Србији.

Заслужан је за изградњу првих хидроелектрана у Србији: "Ужице" на Ђетињи, "Вучје" на Вучјанци, "Ниш" на Нишави, "Велико Градиште" на Пеку, "Власотинце" на Власини, "Ивањица" на Моравици и "Зајечар" на Тимоку.

Станојевић је конструисао и Београдску термоцентралу, а заслужан је и за прво демонстрирање радија 1908. године у српској пријестоници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.