Данас је Свети Сава
Српска православна црква прославља данас Светог Саву, утемељивача српске цркве, државе и школства. Савиндан се обиљежава у свим школама у Србији и Републици Српској као школска слава.
Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просвјетитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.
Најмладји син великог жупана Стефана Немање, отишао је веома млад око 1192. у Свету Гору гдје се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.
Након очеве смрти 1200. с братом, краљем Стефаном Првовјенчаним (од 1217.) усмјеравао је државни брод Србије. У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Првог Ласкариса и васељенског патријарха Манојла Првог Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.
Написао је манастирске типике (монашки устави) - Карејски, Хиландарски и Студенички. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове као што су "Законоправило" (Крмчија од крма-управљање) - што је превод Јустинијанове "Шесте новеле". Тај важан правни споменик који одређује односе Цркве и државе путем такозване симфоније, тек са српског је преведен на језике других православних народа.
Био је необично вгешт и у државно-дипломатским пословима - 1208. у манастиру Студеница над очевим тијелом, које је пренио са Свете Горе, измирио је браћу Вукана и Стефана и тако је зауставио грађански рат у Србији.
Његове мошти су из тадашње бугарске престонице Трново, гдје је умро на повратку из Јерусалима у Србију, пренијете и сахрањене у манастиру Милешева 6. маја 1237.
Култ Светог Саве веома је снажан код свих православних народа. Његове мошти због огромног поштовања које су уживале, не само код православних Срба, спалио је Синан Паша 1594. на Врачару, тада поред Београда.
На том месту налази се данашњи велелепни храм посвећен Светом Сави.
У дјелу "Живот Господина Немање" (Свети Симеон) приказао је живот свога оца, између осталог и како је заједно с њим, у јуну 1198. од византијског цара Алексија Трећег Андјела издејствовао дозволу да на Светој Гори подигне српски манастир.
Хиландар је убрзо постао центар српског духовног и интелектуалног стваралаштва, унеколико он је то и данас.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
