Дан када је плакао цио Пољуд; Пижон: Заиста смо вољели Тита

ГС
Дан када је плакао цио Пољуд; Пижон: Заиста смо вољели Тита

На дањашњи дан, пре четири деценије, објављено је да је преминуо бивши предсједник СФР Југославије Јосип Броз Тито.

У тренутку када је са ТВ екрана пласирана та вијест, на сплитском Пољуду играли су фудбалери Хајдука и Црвене звијезде.

Био је 41. минут, при резултату 1:1, када су непознате три особе ушле на терен и прекинуле сусрет, практично истовремено када је са разлгаса саопштено да је умро Тито. Пун стадион је занијемио, а онда су се чули јецаји и плач, уз скандирање "Друже Тито ми ти се кунемо".

Тадашњи капитен Црвене звезде Владимир Петровић Пижон евоцирао је успомене.

''Атмосфера је била ужасно мучна јер смо сваки дан очекивали вест о смрти Тита. Може данас свако да говори што год хоће, али ми смо га тада заиста волели. Осећао сам тугу јер сам одрастао уз Тита. Истина, имао сам тада 25 година, био сам популаран, играо сам фудбал, али непојмљиво ми је било да можемо наставити живот без њега. Тачно се сећам, стајао сам поред судије и Златка Вујовића, десна рука ми је била на срцу. Све је било спонтано тог дана. Као и песма целог Пољуда 'Друже Тито ми ти се кунемо'. Те сцене су у исто време биле и дирљиве и прекрасне. Не могу схватити да то данас неко пориче'', рекао је Пижон за хрватски Индекс.

Петровић каже да су сви тада волели Тита, да су одрастали са црвеним марамама и плавим капицама, као и да никада ништа није недостајало.

"Имали смо прекрасан живот. Да нам је осигурао само бесплатан здравствени систем, направио је много. Тада није било короне, а данас, кад би као требало да имамо супер живот, све се распада као у времешпанског грипа. Сад је популарно пљувати по њему и социјализму, али питам вас, шта смо добили с капитализмом да можемо рећи да нам је живот данас лепши и квалитетнији'', закључила је друга Звездина звезда.

Још једна Звездина жива легенда Душан Савић био је на клупи тог меча.

"Пред крај првог полувремена на терен су упала нека тројица и судија Мухаремагић из Тузле, иначе диван човек и сјајан арбитар, прекинуо је сусрет. Тада су објавили да је умро Јосип Броз Тито. Тешко је данас неком млађем човеку објаснити да је у то време било нормално волети и Тита и државу у којој си провео младост. То што смо касније сазнали што се све радило у име те државе и тог вође, то је сад посве друга прича. Знам да ће многи порицати ово, али већина људи је осећала искрену љубав према Титу. Био је присутан један ирационални страх. 'Што ће бити с нама након Тита?' питали смо се сви. Ако препустите судбину целе државе и читавог народа у руке само једног човека, а он према природи ствари умре, онда је логично да сте забринути и да се питате што ће бити после", рекао је Савић и додао да је било суза, чак и оних "бедних ликова" по партијској линији.

Чувени фудбалер Хајдука из Сплита Иван Гудељ такође је био на месту догађаја, исто ка Савић – на клупи.

"Тадашњи директор Хајдука Владимир Геза Шенауер први је на стадиону сазнао да је умро Тито. Настала је паника. Све се то догађало пре него што је тадашњи сплитски градоначелник Анте Скатаретико преко разгласа објавио да је умро Јосип Броз Тито. Ја сам тада био млад, једино ми је важно било ући у игру и играти за свети клуб који сам обожавао. Хајдук је тада био читав мој свет. Стварно ме тада политика није занимала, нисам знао што се догађа и само сам чуо да је умро Тито. Прва мисао која ми је прошла кроз главу била је да је умро легендарни председник Хајдука Тито Киригин'', казао је Гудељ за Индекс, па наставио:

''Кад смо чули што се догодило, и даље нисмо били свесни ситуације. Стадионом је завладала стравична тишина, затим плач и јецај, како на терену, тако и на трибинама. Затим је цели стадион спонтано почео певати 'Друже Тито ми ти се кунемо'. Можда се данас неко томе може смејати, али тако је било. Ја нисам плакао зато што сам био још дете којем је само фудбал у глави. Неки моји старији саиграчи, који су знали што се догађа, јесу и то је тако било, историја се не може и не сме избрисати", рекао је Гудељ.

"Колико год се неко трудио прекрајати историју, то је немогуће. Тада су то биле вредности које смо поштовали. Невероватно је колико се брзо људи могу трансформирати и из темеља мењати мишљење", закључио је.

"Хајдук је био партизански клуб"

Хрватски филозоф, социолог и политички аналитичар Жарко Пуховски објаснио је да је Хајдук био комунистички клуб.

"Сплит је увек био црвени град. То је чињеница, као што је чињеница да је Хајдук одувек био партизански клуб, ма шта данас неки причали о томе. У Сплиту је живело пуно војних лица, а Хајдук и најјача Југопластика практичнои су биле мале Југославије чији су играчи долазили из целе државе. Неке од највећих легенди Хајдука нису Хрвати. Нишки Немац Холцер, Србин Беара, Словенац Облак… То што данас људи доживљавају масовну амнезију, доказ је колико је човјек по природи еластично биће, способно се након неколико година опет везати за неку већину, иако је идеологија те нове већине сасвим супротна свему ономе у што је прије веровао. Притисак политике је у деведесетима био страховит, па су се клубови кад би истицали наслове које су освајали у Југославији тврдили да су били прваци 'бивше државе', јер се то грозно име Југославије чак није смело споменути", поручио је он.

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана