Dan kada je plakao cio Poljud; Pižon: Zaista smo voljeli Tita

U trenutku kada je sa TV ekrana plasirana ta vijest, na splitskom Poljudu igrali su fudbaleri Hajduka i Crvene zvijezde.

Bio je 41. minut, pri rezultatu 1:1, kada su nepoznate tri osobe ušle na teren i prekinule susret, praktično istovremeno kada je sa razlgasa saopšteno da je umro Tito. Pun stadion je zanijemio, a onda su se čuli jecaji i plač, uz skandiranje "Druže Tito mi ti se kunemo".

Tadašnji kapiten Crvene zvezde Vladimir Petrović Pižon evocirao je uspomene.

''Atmosfera je bila užasno mučna jer smo svaki dan očekivali vest o smrti Tita. Može danas svako da govori što god hoće, ali mi smo ga tada zaista voleli. Osećao sam tugu jer sam odrastao uz Tita. Istina, imao sam tada 25 godina, bio sam popularan, igrao sam fudbal, ali nepojmljivo mi je bilo da možemo nastaviti život bez njega. Tačno se sećam, stajao sam pored sudije i Zlatka Vujovića, desna ruka mi je bila na srcu. Sve je bilo spontano tog dana. Kao i pesma celog Poljuda 'Druže Tito mi ti se kunemo'. Te scene su u isto vreme bile i dirljive i prekrasne. Ne mogu shvatiti da to danas neko poriče'', rekao je Pižon za hrvatski Indeks.

Petrović kaže da su svi tada voleli Tita, da su odrastali sa crvenim maramama i plavim kapicama, kao i da nikada ništa nije nedostajalo.

"Imali smo prekrasan život. Da nam je osigurao samo besplatan zdravstveni sistem, napravio je mnogo. Tada nije bilo korone, a danas, kad bi kao trebalo da imamo super život, sve se raspada kao u vremešpanskog gripa. Sad je popularno pljuvati po njemu i socijalizmu, ali pitam vas, šta smo dobili s kapitalizmom da možemo reći da nam je život danas lepši i kvalitetniji'', zaključila je druga Zvezdina zvezda.

Još jedna Zvezdina živa legenda Dušan Savić bio je na klupi tog meča.

"Pred kraj prvog poluvremena na teren su upala neka trojica i sudija Muharemagić iz Tuzle, inače divan čovek i sjajan arbitar, prekinuo je susret. Tada su objavili da je umro Josip Broz Tito. Teško je danas nekom mlađem čoveku objasniti da je u to vreme bilo normalno voleti i Tita i državu u kojoj si proveo mladost. To što smo kasnije saznali što se sve radilo u ime te države i tog vođe, to je sad posve druga priča. Znam da će mnogi poricati ovo, ali većina ljudi je osećala iskrenu ljubav prema Titu. Bio je prisutan jedan iracionalni strah. 'Što će biti s nama nakon Tita?' pitali smo se svi. Ako prepustite sudbinu cele države i čitavog naroda u ruke samo jednog čoveka, a on prema prirodi stvari umre, onda je logično da ste zabrinuti i da se pitate što će biti posle", rekao je Savić i dodao da je bilo suza, čak i onih "bednih likova" po partijskoj liniji.

Čuveni fudbaler Hajduka iz Splita Ivan Gudelj takođe je bio na mestu događaja, isto ka Savić – na klupi.

"Tadašnji direktor Hajduka Vladimir Geza Šenauer prvi je na stadionu saznao da je umro Tito. Nastala je panika. Sve se to događalo pre nego što je tadašnji splitski gradonačelnik Ante Skataretiko preko razglasa objavio da je umro Josip Broz Tito. Ja sam tada bio mlad, jedino mi je važno bilo ući u igru i igrati za sveti klub koji sam obožavao. Hajduk je tada bio čitav moj svet. Stvarno me tada politika nije zanimala, nisam znao što se događa i samo sam čuo da je umro Tito. Prva misao koja mi je prošla kroz glavu bila je da je umro legendarni predsednik Hajduka Tito Kirigin'', kazao je Gudelj za Indeks, pa nastavio:

''Kad smo čuli što se dogodilo, i dalje nismo bili svesni situacije. Stadionom je zavladala stravična tišina, zatim plač i jecaj, kako na terenu, tako i na tribinama. Zatim je celi stadion spontano počeo pevati 'Druže Tito mi ti se kunemo'. Možda se danas neko tome može smejati, ali tako je bilo. Ja nisam plakao zato što sam bio još dete kojem je samo fudbal u glavi. Neki moji stariji saigrači, koji su znali što se događa, jesu i to je tako bilo, istorija se ne može i ne sme izbrisati", rekao je Gudelj.

"Koliko god se neko trudio prekrajati istoriju, to je nemoguće. Tada su to bile vrednosti koje smo poštovali. Neverovatno je koliko se brzo ljudi mogu transformirati i iz temelja menjati mišljenje", zaključio je.

"Hajduk je bio partizanski klub"

Hrvatski filozof, sociolog i politički analitičar Žarko Puhovski objasnio je da je Hajduk bio komunistički klub.

"Split je uvek bio crveni grad. To je činjenica, kao što je činjenica da je Hajduk oduvek bio partizanski klub, ma šta danas neki pričali o tome. U Splitu je živelo puno vojnih lica, a Hajduk i najjača Jugoplastika praktičnoi su bile male Jugoslavije čiji su igrači dolazili iz cele države. Neke od najvećih legendi Hajduka nisu Hrvati. Niški Nemac Holcer, Srbin Beara, Slovenac Oblak… To što danas ljudi doživljavaju masovnu amneziju, dokaz je koliko je čovjek po prirodi elastično biće, sposobno se nakon nekoliko godina opet vezati za neku većinu, iako je ideologija te nove većine sasvim suprotna svemu onome u što je prije verovao. Pritisak politike je u devedesetima bio strahovit, pa su se klubovi kad bi isticali naslove koje su osvajali u Jugoslaviji tvrdili da su bili prvaci 'bivše države', jer se to grozno ime Jugoslavije čak nije smelo spomenuti", poručio je on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.