Андрија Артуковић - хрватски Ајхман

Срна
Андрија Артуковић - хрватски Ајхман

БИЈЕЉИНА - САД су 12. фебруара 1986. године изручиле хрватског ратног злочинца Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске (НДХ).

Артуковић, један од највећих злочинаца, десна рука поглавника Анте Павелића, ухапшен је у САД 14. новембра 1984. године, а изручен властима тадашње Југославије тек у фебруару 1986. године.

Тадашње југословенске власти судиле су му само за појединачне случајеве убиства, али не и за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, што се и данас сматра фарсом и покушајем да се, у име братства и јединства, сакрије суштина усташких злочина.

КОРИСНИК “ПАЦОВСКИХ КАНАЛА”

Артуковић, министар полиције у усташкој НДХ ухапшен је у Лос Анђелесу, пошто је у САД живио од 1948. године. Полиција му је глисерима окружила кућу и ухапсила га.

У САД је доспио 1948. године под лажним именом, а пребачен је “пацовским каналима” - то је био начин на који су неки хрватски црквени великодостојници, у сарадњи са Ватиканом, помагали усташким функционерима да побјегну од правде.

Америчке власти су се упорно оглушивале о захтјеве Југославије за екстрадицију. Артуковић је изручен тек 12. фебруара 1986. Осуђен је 14. маја 1986. на смрт, али казна није извршена јер је умро у затвору непуне три године касније.

Артуковићева породица покушала је да избјегне екстрадицију, тврдећи да он има Алцхајмерову болест.

Судски процес Артуковићу био је најважнији судски процес у бившој држави, која је за њим трагала тачно 40 година.

СЛАО ЉУДЕ У ЈАСЕНОВАЦ, ОТВАРАО ДЈЕЧИЈЕ ЛОГОРЕ...

Артуковић је у мају 1941. године наредио својим потчињеним да лише слободе и побију на хиљаде грађана српске националности, од свештеника па до дјеце, жена и стараца, те да пале и руше читава насеља.

Од априла 1941. године до почетка октобра 1942. наредио је да се у концентрационе логоре Јасеновац, Стара Градишка, Ђаково, Лобор, Јастребарско, Уштици и друге присилно одведу и убију Срби, Јевреји, антифашисти..

На такав начин убијено је више од 200.000 људи. Међу овим жртвама је и чак 2.000 дјеце убијене отровним гасом у концентрационом логору у Старој Градишци, док је на хиљаде малишана усмрћено у логорима изгладњивањем, стављањем у храну каустичне соде /натријум-хидроксид/ и на друге окрутне начине.

Од маја 1942. године почело је систематско упућивање у концентрационе логоре грађана ромског поријекла, и то са територија Хрватске - тако је у логор Јасеновац Артуковић упутио више од 30.000 особа са подручја Осијека, Даља, Жупање и других мјеста.

Артуковић је као усташки министар полиције наредио да се ради одмазде убија цивилно становништво, посебно српске националности, и то читава насеља, а његова “специјалност” у уништавању људских живота било је гажење људи тенковима.

КАТОЛИЧКИ СВЕШТЕНИЦИ СВЈЕДОЧИЛИ У КОРИСТ ЗЛОЧИНЦА

У САД је 1958. године био сучен са првом могућношћу екстрадиције, јер су власти САД имале податке са низом имена убијених људи, махом свештеника, жена и дјеце, али оптужба није обезбиједила потребне свједоке.

Истовремено, у Артуковићеву корист свједочили су католички свештеници. Први од њих био је Стјепан Лацковић, некадашњи секретар надбискупа Алојзија Степинца.

Други свештеник, Артуковићев свједок, био је Драгутин Камбер, који је, као и многи неосуђени ратни злочинци, требао и сам да одговара због убиства више од
Трећи свједок Артуковића био је Рене Херман, службеник, крижар, осуђен на осамнаестомјесечни затвор у Југославији, емигрант од 1949... Они су се пред америчким властима заклели да је Артуковић - невин.

Средином седамдесетих година прошлог вијека 11 америчких конгресмена писмом се обратило државном секретару САД Хенрију Кисинџеру. Они су навели да је “повријеђен осјећај правде чињеницом да Андрија Артуковић живи безбрижно у Јужној Калифорнији упркос доказима да је био жхрватски Ајхманж”, али то обраћање није имало никаквог одјека.

Ипак, 4. фебруара 1985. суд у Лос Анђелесу утврдио је да је Артуковић крив за оно за шта га терети оптужница и да је подобан за изручење.

СА СТЕПИНЦЕМ РАЗГОВАРАО “КАО СА БРАТОМ”

Артуковић је на суђењу у Загребу признао да је као министар полиције НДХ са надбискупом Степинцем имао “врло добар однос - као са рођеним братом”, те да му је Степинац говорио оно што би затим било преношено Павелићу.

Такође, признао је да је усвојивши усташку идеологију и начела усташког поретка усвојио и доктрину “на љуту рану - љута трава”.

Он је навео да је уступање појединих територија /као што је Далмација/ Италијанима био уступак Мусолинију за пружање помоћи усташама.

Артуковић је тврдио да су расни закони “дјелимично постојали у НДХ”.

Признао је да су му били познати случајеви прекрштавања Срба, али да је то радио католички клер.

Он је потврдио да је било протјеривања Срба /користио је израз - “исељавање”/, а то је правдао потребом да се “очисти територија НДХ”.

Андрија Артуковић био је један од ријетких усташких високопозиционираних злочинаца који је одговарао, бар дјелимично, за ужасне злочине у НДХ, које у данашњој Хрватској многи политички и клерикални центри покушавају да негирају.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана