Жарко Брестовац, предсједник Српске националне академије у Торонту: Све што радим за нашу заједницу радим од срца

Брестовац, који је поријеклом из Ритешића код Добоја, један је од најпознатијих чланова српске заједнице у Канади, успјешан пословни човјек, добротвор и донатор, који већ дуже од пола вијека улаже у материјални и духовни развој српске дијаспоре у Канади, али и свог родног краја.

На челу Академије је посљедњих девет година, а успио је да у кратком року обнови зграду Српске националне академије, успостави контакт са другим српским организацијама те ријеши броје организационе проблеме.

- Морамо се и даље обједињавати и укључити више младих у њихов рад, али и још више јачати везе са матицом, али и са Републиком Српском - каже Брестовац.

Жарко Брестовац добитник је више признања међу којима су Сретењски орден за изузетне заслуге у области јавних и културних дјелатности, Златна значка Културно-просвјетне заједнице Србије, Орден Светог Саве те захвалнице Дабробосанске митрополије за обнову цркве у Броду, Института за здравствену заштиту мајке и детета у Београду, Конзулата Републике Србије за реновирање старог и новог Конзулата Србије у Торонту... Заједно са супругом Биби Софијом помогао је, између осталог, изградњу споменика посвећеног свим генерацијама Срба у Канади, манастира Светог преображења Господњег у Милтону и нове цркве на Бежанијској коси, обнову срушене цркве у Броду, купио звона за храм Рођења светог Јована Крститеља у Ритешићу...

ГЛАС: Српска национална академија постоји дуже од четири деценије. Да ли је према Вашем мишљењу испунила своју мисију - очување српске националне баштине и вриједности српског националног идентитета?

БРЕСТОВАЦ: Мислим да јесте. Али, одмах да нагласим, нисам само ја заслужан, већ сви који су били укључени у њен рад. Морам да признам да, иако сам дуже од пет деценија у Канади, дуго нисам ни знао за њено постојање, с обзиром на то да сам много радио. Водити институцију попут Српске националне академије је веома велика одговорност. Зато морам да одам признање свима који су били дио Академије прије мене. Они су урадили огроман посао.

Доводили су књижевнике, умјетнике, отварали изложбе, повезивали се са канадским и институцијама у Србији, спровели бројне активности. Академија је на разна дешавања привукла хиљаде људи, много писаца, умјетника… Ми смо отворени за све, желимо изаћи свима у сусрет, без обзира на то шта имају да представе, јер треба да будемо заједно, а не да се дијелимо. Напомињем да је Академија имала проблема од 2011. до 2014. године док нисмо све обновили и поставили је на стабилне ноге и сада све функционише како треба.

ГЛАС: Шта је тренутно у фокусу рада Академије?

БРЕСТОВАЦ: Планирали смо да прославимо 40 година Српске националне академије 2021. године, међутим нисмо могли због епидемије. Планирамо тим поводом пријеме и разне активности у Канади, у САД - у Чикагу и Њујорку па у другим градовима гдје има доста српског становништва. Завршена је и обимна монографија Академије у којој је обухваћено све што се дешавало током 40 година њеног рада.

Једна од већих активности јесте издавање књиге “Када се српска застава вијорила изнад Бијеле куће” на енглеском језику. У њој су описани догађаји из Првог свјетског рата, а који су повезани с тим што је 1918. предсједник САД Вудро Вилсон изразио дивљење према српском народу и наредио да се српска застава тада у част српског народа вијори на Белој кући, али и на свим америчким институцијама. Српска застава била је постављена у нивоу са америчком и вијорила се годину дана. Ми смо направили књигу о томе која ће се налазити у библиотекама у САД и Канади. Књига је одушевила људе у Канади.

ГЛАС: Какве су везе са матицом?

БРЕСТОВАЦ: Морам да истакнем да су веома добре. Сви ми у дијаспори Канаде осјећамо се заиста испуњени и знамо да нисмо заборављени. Понајвише сарађујемо са Културно-просвјетном заједницом Србије с којом имамо потписан протокол о сарадњи. Имам намјеру да се повежемо са Републиком Српском, али још тражимо начин на који ћемо то урадити.

Очување српског културног насљеђа и веза са матицом су веома значајни и то треба стално унапређивати. Веома је значајно и да млади преузму активности у томе, као и руководеће улоге у Академији. Активности Академије, као и у другим српским удружењима углавном воде људи средњих година или старији. Нажалост, младе је веома тешко укључити и привољети да се баве тиме, с обзиром на то да као и свуда у свијету имају друге афинитете и обавезе или их једноставно то не занима.

ГЛАС: Колико Канађани и други народи који живе тамо знају о српској култури?

БРЕСТОВАЦ: Знају веома много зато што смо ми нашу академију отворили свима. Ко код је шта хтио да прикаже могао је. Сарађујемо са бројним организацијама. То нам даје кредибилитет код власти у Канади.

ГЛАС: Млади сте отишли у Канаду, веома брзо развили бизнис. Колико је данас младима који долазе са ових простора тешко да успију у Канади?

БРЕСТОВАЦ: Наши људи који дођу у Канаду прво треба да прихвате чињеницу да се морају жртвовати ако желе да успију. А жртва је то да се не смијете штедјети, да морате дати све од себе у послу којим се бавите. Не треба да ви сами себе рекламирате, већ они око вас треба да виде ваш труд и ваше знање, рад и способности. То је услов успјеха у дијаспори. Ипак данас је много другачије него када сам ја почињао. Прије свега млади су се доста окренули компјутеризацији. У моје вријеме то није постојало. Морали смо да се докажемо знањем и личним учешћем, није било помоћи рачунара и онлајн послова.

ГЛАС: Доста сте помогли, како црквама и другим институцијама у Канади, тако и у свом родном крају?

БРЕСТОВАЦ: Све што радим за нашу заједницу радим од срца, никада нисам тражио никакву награду, похвали или ордење. Осим тога осјећам на неки начин и обавезу, јер сам ипак из овог краја. Из своје земље сам отишао школован, што ми је много помогло и у Њемачкој и у Канади.

Тако осјећам неку дужност према свом народу. Осим тога не волим себичлук, већ желим да оно што имам и подијелим. Сваки долазак у мој родни крај код мене изазива веома много емоција, с обзиром на то да док сам био млађи нисам могао да долазим. Бринуо сам се о породици, водио бизнис и пет деценија, до 2018. године, нисам био у прилици да обиђем своје село, али сада ћу то исправити.

Супруга и ја, с обзиром на то да син Шан Јован сада води фирму, имамо више времена да оно што смо пропустили надокнадимо и да чешће долазимо у мој родни крај. Сада је у плану да у складу са својим могућностима помогнемо изградњу пута у дервентском селу Горња Лупљаница. Желим и да подржим изградњу конака манастира у Горњем Детлаку, такође у Дервенти. За ту намјену ће вјероватно бити организована донаторска вечера у Канади, али још треба да све утаначимо.

ГЛАС: Нисте тражили признања, али Вас нису мимоишла?

БРЕСТОВАЦ: Најдража ми је златна медаља коју је поводом Дана државности 2021. године добила Српска национална академије, јер је Србија препознала наш четрдесетогодишњи рад. То нам је и подстрек, али и велика обавеза за наш рад у будућности. Ово признање није признање само управи Академије, већ признање свима у српској заједници Онтарија и Канаде, који су на овај или онај начин током година дали свој, било мали или велики, допринос нашој академији. Наше фолклорне групе, хор, црквено-школске општине и сви други који су се несебично одазивали, сви то дијелимо, ово је признање свих нас.

Биографија

Жарко Брестовац рођен је 1949. у тадашњем Босанском Броду, гдје је завршио машинско- техничку школу 1968. и запослио се у Рафинерији нафте. Одлази у Италију на специјализацију, а потом у Њемачку. У Аузбургу је радио у фабрици “Шобер” на испитивању скидања трака са тенкова. Делегација Амбасаде Канаде
из Штутгарта је, у договору са владом Њемачке, тражила техничаре и инжињере да дођу у Канаду као стручна помоћ. Шеф “Шобера” је предложио само Жарка Брестовца. Тако он 1970. године као стручњак, односно инспектор за челичне конструкције, одлази у Канаду да ради за градску администрацију Торонта као главни инспектор све до 1982, кад оснива своју компанију “Интерец Цонструцтион.” У Канади се оженио Биби Софијом, поријеклом Индијком, са којом има троје дјеце - Аницу, Валери и Шана Јована.

Академија

Српску националну академију Канаде основала је 1981. године у Торонту група српских национално свјесних интелектуалаца, с циљем очувања српске националне баштине и вриједности српског националног идентитета. Академија, посебно њена галерија, сада је простор у којем се често организују бројни квалитетни програми који су уврштени и у Каталог градских културних збивања Торонта.

Гости Српске националне академије, између многих, били су научни радници, професори Београдског универзитета др Војислав Ђурић, др Драгољуб Живојиновић, др Радослав Стојановић, књижевници Добрица Ћосић, Брана Црнчевић, Матија Бећковић, Момо Капор, Јован Радуловић, глумац Љуба Тадић глумице Снежана Никшић, Љиљана Благојевић, Горица Поповић, бројне дипломате и многи други.

У току свога рада СНА је у оквиру издавачких пројеката издала дјела Меше Селимовића, Иве Андрића, Ђорђа В. Томашевића, монографију о Ђури Јакшићу, споменицу о владици Петру Петровићу Његошу, каталог фото-изложбе “Хвала вам, Канађани” о канадским медицинским мисијама у вријеме Првог свјетског рата, књигу (на енглеском језику) текстова страних аутора о Србији током истог рата “Србија племенити савезник”....

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.