Миле Кекин за „Глас Српске“: Политиком сам се почео бавити из самоодбране

- Мислио сам да разлаз у садашњим околностима није економски и финансијски исплатив потез, а ни најпаметнији. Али, осјетио сам да је вријеме и рекао момцима: “Чујте, имамо 35 година иза нас, супер је било, имаћемо пуно концерата, али мислим да је дошло вријеме. Осјећам неки замор и ја бих да кренем неким другим путем”. И они су то прихватили. Увијек сам слушао оно што ми срце говори да треба да урадим и никад се нисам водио искључиво профитом - истакао је у интервју за “Глас Српске” Кекин, музичар, текстописац објашњавајући зашто након три и по деценије каријере и осам албума ова група иде у пензију.

ГЛАС: Шта очекујете да се промијени почетком соло каријере, шта Вам је до сада сметало и било камен у ципели па се надате да ће нестати, а шта ће ново доћи?

КЕКИН: Ништа се ту пуно неће промијенити. Мени је то једанаести албум који потписујем као аутор пјесама. Осам албума “Хладног пива” имам иза себе као аутор комплетне музике и текста, имам два соло албума, а сад кад радим свој једанаести албум могу рећи да публика може очекивати другачији звук. Други људи ће свирати, биће другачије. Одговорност кад радиш у бенду је та да мораш радити на бендовски начин: компромис, пуно се договарамо, налазимо неку средину да се свима свиђа све, а овдје си једини одговоран и једини одлучујеш. Ми смо и даље добри, нисмо се посвађали, кроз године једноставно људи развију другачије афинитете, почну се разликовати. Ниси исти са 13, 26, 36, а камоли са 56 година. Тако да, како живот пролази, људи се мијењају и у једном тренутку схватиш да си ти тежак за друге и да су они тешки за тебе. Нама је и даље ужасно велико уживање свирати заједно, одсвирали смо ове године преко 50 концерата, али стваралачки дио ми је пуно једноставнији. Нећу се више морати трудити да пазим толико у смислу компромиса и заједничких рјешења.

ГЛАС: Одлазак из групе, без обзира на Ваше врло запажене резултате у соло радовима, оставља Вас ипак у некој врсти “брисаног простора”. Осјећате ли страх или узбуђење због тог изазова, посебно кад знате да ће Вам на концертима публика тражити добро знане хитове и добацивати: “свирајте Само за тај осјећај и Није све тако сиво”?

КЕКИН: Наравно да имам све те емоције и страх и узбуђење. Мислим: како ће то сад звучати, шта ће бити..., и то је један од разлога зашто сам уопште кренуо, да опет осјећам ту угодну несигурност. Кад имаш овако уходану и велику машину као што је “Хладно пиво”, онда имаш своје фанове и тешко ти је фулати. Овдје ће сигурно тога више бити, тако да је то један од разлога зашто сам кренуо у то. Биће добацивања, ако ми се буде дало, одсвираћу и неке старе пјесме. Ми смо се договорили, и они и ја можемо изводити пјесме “Хладног пива” колико нам буде ћеиф. Ја се не одричем тих пјесама нити мог прошлог рада, свираћу и “Само за тај осјећај”, али ћу, наравно, покушати да то буде нешто другачије. Већ сада то звучи другачије, албум је мање-више готов. Биће то нешто слично, али сасвим другачије од свега до сада. Сад кад се слажу те пузле то ће бит' један врло живахан, отровни, љубавни албум. Већ 15. новембра ће изаћи једна илустрација коју ради Томислав Турјанац један од најбољих илустратора у Хрватској, који је по мојој новој пјесми направио сликовницу за дјецу, томе се јако веселим. Занима ме јако како ће људи прихватити и пјесму и илустровану верзију.

ГЛАС: Бавили сте се у својим текстовима разним темама које се тичу тема из женске перспективе, од пјесме “Питала си ме” па до сингла “Кишна недјеља”. Шта мислите о феминизму и новим сличним прогресивним агендама попут “културе отказивања” којим нас засипа актуелни дискурс ових дана?

КЕКИН: Ја сам дефинитивно феминиста, вјерујем у феминизам, но увјерен сам да живимо и даље у патријархату који се сад спојио са овим ужасним јутјуберима и “ТикТок” културом, која још више форсира ту неприродну женску љепоту. Као отац женског дјетета, знам шта то значи и колики је притисак на дјевојчице да изгледају тако неприродно лијепе као на свим тим инфлуенсерским сајтовима и колико су штетни сви ти филтери који се користе. Недавно је изашло баш једно занимљиво истраживање о штетности “Инстаграм” филтера, утврђено је на крају колико је то штетно за психу. Дакле, без тога, осјећаш се као да си ружан и непримјерен. Значи да живимо у патријархату који се сад спојио са најружнијом страном капитализма. Сврха тога је да се човјек осјећа што ружнијим како би куповао све те препарате, а то је велики притисак: да си константно предебео или премршав, преприштав, превисок или пренизак, о томе је и та моја пјесма. То ће бити једна феминистичка сликовница, али не мислим само да је намијењено дјевојчицама, него су и дјечаци под притиском да морају бити овакви или онакви. “Кенсл култура”, можемо о томе говорити као о некаквој култури која се труди бити политички коректна, а ми смо миљама далеко од тога. Ако хоћемо да се бавимо “кенсл културом”, ми морамо доћи до тог нивоа гдје неке ствари бар прво представљају проблем.

ГЛАС: Са друге стране, како коментаришете “Информеров”, назовимо га интервју, са силоватељем у овом времену кад се сви боримо за сигурност жена? Је ли то оно што описује строфа пјесме “Ударна вијест” – “Не гаси камеру, дапаче, гурни микрофон без стида, сними мајку како плаче, сними оца како рида”?

КЕКИН: Тачно то, кад изађе вијест често то звучи као: “Погледајте како је неко изгубио главу”. То се стварно дешава, поготово клинци, кроз ове справице што ми држиш сад под носом, смартфоне, заправо могу гледати како у реалном времену неко погиба. То је стварно језиво, то је нешто што се треба санкционисати, бранити и треба да штитимо не само дјецу, већ и одрасле од оваквог садржаја. Рекао бих, ово је горе и од најгоре порнографије.

ГЛАС: У једном моменту сте се чак ангажовали директно у политици као кандидат платформе “Можемо”. Како гледате на то искуство данас?

КЕКИН: Гледам са једном дозом носталгије, било је то лијепо. Ишао сам помоћи тој једној политичкој опцији којој вјерујем, а која је дошла сад на власт у Загребу. Ушли су у Сабор, моја жена је између осталог једна од њих. Покушавају кориговати ово наше корумпирано хрватско друштво колико иде. Ја сам стао отворено на страну тих људи које познајем већ дуги низ година и прије него што сам се окренуо политици. Има ту јако пуно фанова “Хладног пива” из чега се аутоматски закључује да се ради о поштеним правим људима.

ГЛАС: Изјавили сте и да је Загреб опасан по живот?

КЕКИН: Да. Почео сам се бавити политиком из самоодбране. Након потреса поготово је постало видљиво да се од политичара мало може очекивати и да градоначелника баш брига за то што нам падају црепови по глави док пролазимо улицом. Напросто не маре за грађане и то ме наљутило. У једном тренутку се нађеш стварно у ситуацији да ако желиш преживјети и да твоја дјеца без проблема иду у школу без страха да ће им пасти фасада на главу, онда се мораш активирати. То сам и учинио, скупа са мојих пуно суграђана, грађана града Загреба и промијенили смо тог градоначелника. Сад коначно имамо екипу која има неке резултате, за годину и по дана су донијели нешто добро и полако се град поново поставља на ноге. Ако сам био дио те мале лијепе промијене, може ми бити само драго.

ГЛАС: За БиХ кажу да је вјечна привременост, а за Вашу домовину рекли сте да је “авантура звана Хрватска”.  Како ископати на Балкану тунел до културе, мира и освијештености?

КЕКИН: Да то знам, добио бих Нобелову награду. Знам да је кључ у томе да прво треба да помру сви они који су засадили то сјеме раздора, а то је стара гарда па се надамо да ће млади бити паметнији. Да ће схватити да дијелимо исте судбине, без обзира у ком дијелу БиХ живјели, а онда треба да схватимо да у овом дијелу свијета дијелимо сви исте судбине поготово због посљедица климатских промјена. Онда ћемо спознати колико су заправо те наше борбе бескорисне наспрам највеће пријетње човјечанству, ако не рачунамо ову нуклеарну, ако њу преживимо, онда нас чека она климатска. Ми смо мислили све вријеме да је то нешто што нас чека за 100 година, кад нас више не буде, а међутим није тако. Мислим да ћемо у сљедећим деценијама бити свједоци драматичних промјена у свијету и морамо се припремити за највећу опасност по нашу дјецу.

Бендови данас

ГЛАС: Били сте својевремено члан жирија за додјелу музичке награде “Милан Младеновић”, што је добар увид у нова кретања на регионалној сцени. Како вам се данас чини оно што се назива домаћа музика и да ли видите нешто што искаче из просјека и рутине?

КЕКИН: Преслушао сам 217 пјесама, 217 различитих извођача. “Шајзербитерлемон” ме одушевио, али нису други дијелили мој ентузијазам око тога. Било их је још неколико које су ми се баш свидјеле. Пуно тога је било. Нисам један од оних који говоре: “Најбоља се музика догодила кад сам ја још имао дугу косу и слушао рок”. Данас има јако пуно добрих бендова, добрих текстописаца, то је идеја поп музике, да буде у тренутку. И поновићу, има јако пуно добрих бендова данас.

“Рено 4” и писмо из војске

ГЛАС: Једно питање о љубави. Шта бисте оставили у Музеју прекинутих веза?

КЕКИН: Шта бих оставио... вјероватно свој “рено 4” који сам возио кад сам се први пут озбиљније заљубио. Можда прво писмо које сам слао тадашњој дјевојци из војске, бескрајно патетично. Писало је да ме чека и да болујем и тако даље, бла, бла... ништа претјерано, оригинално. Данас кад то читам згрожен сам властитом неинвентивношћу. (Смијех)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.