Мехмедалија Нухић: Нашао сам своје српске коријене

Новости
 Мехмедалија Нухић: Нашао сам своје српске коријене
Мехмедалија Нухић: Нашао сам своје српске коријене

Мехмедалија Нухић, вјерски аналитичар из Тузле, који је магистрирао на теми исламског фундаментализма, а спрема одбрану доктората на Правном факултету у Београду, каже да не само да се изјашњава као Србин, него се тако и осјећа,

ЈЕДАН је од ријетких Бошњака који се изјашњавају као Срби. Због тога трпи осуде у родном Лукавцу код Тузле, а на прозивке муслиманских националиста из цијеле БиХ одговара:

- Опрости им Боже, не знају шта чине! Ја сам то што јесам, мени нека суде по мојим дјелима, али се истине одрећи нећу.

Мехмедалија Нухић, вејрски аналитичар из Тузле, који је магистрирао на теми исламског фундаментализма, а спрема одбрану доктората на Правном факултету у Београду, за "Новости" каже да не само да се изјашњава као Србин, него се тако и осећа.

- Човјек се може изјашњавати од прилике до прилике, од потребе до потребе, од нужде до користи, али осјећати се може само исконски, наравно само уз услов истине и слободе. Потреба за правдом и жеља за слободом су темељне вриједности српско-православне духовности, коју традиционалност и потреба јединства кроз духовност вјере чувају вијековима у српско - народном бићу и прије него што су Срби као народ припадали православљу.

* Тврдите да сте трагали за својим пореклом и да га сада знате. Шта сте открили, а како сте одгајани, у ком духу?

- У мојој породици, у којој сам одгајан, изузетно се пазило, по цијену властитости, да личност буде уз истину и правду и уз оне људе коме су оне темељна вриједност живљења и узрок страдалништва. Признавала се истина и страдало се за њу. Мој прадеда Алија је 1912. године погинуо као српски војник, и то, његово страдање, представљало је почетак мог трагања. У даљем периоду, превасходно путем црквених списа, долазио сам до потврда које су ме све дубље и дубље водиле мом припадајућем индивидуалитету.

* Колико је данас код вас важно то традиционално српско, а колико верско, муслиманско? Да ли једно потире друго, а ако не, зашто не?

-  Стојим на становишту да српство не потире ниједан облик практиковања осјећаја нечије припадности духовном индивидуалитету. Напротив, Срби су народ који кроз историју није никада показивао аспирацију према туђим духовностима. Они су увијек чували вредност јединства сопствене духовности, а што је био разлог њиховог сваковрсног страдања.

* Шта за вас значе, рецимо, Свети Сава, Немањићи, у којој мери су за вас били значајни Срби исламске вере као Авдо Хумо и Меша Селимовић?

- Срби су увијек били везани за слободу која је изражавана државношћу и за истину којој је духовност основна вриједност из које потиче. Нажалост, то је био и основни камен спотицања који је дуго времена држао потребу за јединством као лажну категорију коју су, опет ћу рећи нажалост, користили они Срби које су политике интереса религија одвајали од стуба православног хришћанства и зарад интереса својих новостечених господара уламали су стуб јединствености и заједнице народа јужнословенског и најчешће потирали га биолошки на јужнословенском простору.

Ту су многи Срби исламске вјероисповести. Ја ћу набројати само познате: Омер-бег Сулејманпашић Деспотовић, Дервиш-бег Љубовић, Али-Риза Даутовић, Салих Карабеговић, Мехмед Курт, Авдо Карабеговић Хасанбегов, Салих Казазовић, Авдо Карабеговић Зворнички, Хатиџа и њен брат Осман Ђикић, Ибрахим Хаџиомеровић, Али Фехим Џабић, Асим Шеремет, Смаилага Ћемаловић, Мухамед Мехмедбашић, Мустафа Голубић, Дервиш Шећеркадић, Хамид Кукић. То су, затим Хасан Ребац, Шукрија Куртовић, Узеирага Хаџихасановић, Мустафа Мулалић, Решад Куртагић, Мујо Пашић, Хасан Бркић, Џемал и Шукрија Биједић, Осман Карабеговић, Шефкет Маглајлић, Мидхат Муратбеговић, Омер, Авдо и Хамза Хумо, Скендер Куленовић, Ћамил Сијарић, Меша Селимовић, Дервиш Сушић, Алија Коњхоџић, Исмет Пуповац, Џевад Галијашевић, Емир Кустурица, Амир Чамџић, Салих Селимовић...

* Да ли још има босанских муслимана који данас мисле као ви, али се боје да то јавно кажу?

- Ја сам разговарао са многим муслиманима на ту тему и интересовало ме је шта мисле о томе. Многи нису жељели да изнесу свој став ради сопствених позиција у заједници које имају, многима је то разлог страха, а само један мали дио заинтересовано је разговарао нарочито у смислу путева сопственог интересовања како и одакле да поуздано крену у писане материјале који би их водили њиховом поријеклу. Само је мало одважних који смију да изрекну резултате до којих дођу.

* Да ли су и колико по вашем мишљењу босански муслимани грешили у историјским одлукама да приђу Хрватима уместо Србима, односно зашто константно држе тензију према Србима већ 100 година?

- Босански муслимани су западном хришћанству увијек били представнички легитимитет уз помоћ којег су јужнословенско биће све више настојали да потискују са његовог биолошког простора. Они су елеменат страдања и нестајања, којег нажалост нису свијесни, исто као и остатак већине Јужних Словена. Почетак интеграционог јединства и остварења јединствене религијске заједнице видјели су босански муслимани у османској власти. Та је власт Јужним Словенима била агресор. Протеривање агресора, за босанске муслимане Јужне Словене није био чин ослобођења. Из тог разлога, од тад, па све до сада они у Србима не виде сопственост, него услове који су прекинули континуитет њихове тежње ка остварењу јединства у оквиру вјерске заједнице.

* Како гледате на све већи број вехабијских група у БиХ?

- Постојање вехабијске заједнице је рецидив протеклог грађанског рата на територији бивше БиХ. Данас се тај правац развија као концепт повратка стварном стању вриједности и баштињењу ислама као религије, по убијеђењу припадника те заједнице, а којег се нити поглаварство Исламске заједнице, а нити носиоци унутрашње политике босанско-муслиманског руководства не одричу.

* ИМА ли међу босанским муслиманима у Сарајеву интелектуалаца, људи који су спремни отворено о овим питањима разговарати или је сарајевска чаршија ипак јача?

- Међу званичним мислим да нема, а они су кормилари страдања народа истог језика, истих обичаја и исте културе, а различите вјероисповести. Постоје и они други, којима "рат није био брат" али они су толико минимизирани и не дозвољава им се да поведу икакву иницијативу која би водила народном јединству. Највећи носиоци блокаде таквих појединаца и група су медији на територији Федерације БиХ.

* Због чега су годинама табу теме протеривање и убиства Срба из Сарајева почињена за време рата?

- Такозвано источно питање одувијек су ријешавали несловенски народи. Када год би се оно покушало довести до ријешења самостално од стране Словена, то је етнички и биолошки коштало највише српски народ. Сопствена зла "оних који се моле другом богу" приказивана су као неправде учињене припадницима њихове вере. А у ствари, у суштини, коју босански муслимани никако да разумију, увијек се понавља да страда исти народ, истих обичаја, истог језика и исте културе. На жалост нашу јужнословенску.

* Може ли и како доћи до помирења међу народима у БиХ и ко или шта су по вашем мишљењу највећи кочничари тог процеса?

- Процес народног измирења је одавно и увелико теоријски завршен. Практично не дозвољавају да заживе утицаји елемената изван БиХ, а проводиоце таквих утицаја ја највише видим у руководственим структурама босанских муслимана. Био бих тенденциозан када бих окривио те структуре у цијелости, али кључни појединци и више њих из различитих политичких опција као представници муслимана у БиХ, а не народа, (односно и других), заједнички дјелују да не дође до сједињења народа.

новости.рс

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана