Јулија Пајић, дјевојка која руши све предрасуде о женама: У кавезу се осјећам као мушкарац

Када људи виде њено лице и широк осмијех, те кад осјете позитивну енергију којом зрачи, тешко да могу претпоставити да се у овој дјевојци крије жесток борац спреман да покори свијет. Иако има ту умјетничку црту, њена жеља је да постане носилац шампионског појаса. И то не било каквог, већ оног који носе најбољи борци у кавезу.

Ова млада дјевојка чији је отац из БиХ, а мајка родом из Црне Горе, одлучила је да се опроба у ММА борбама те тако постане једна од ријетких припадница љепшег пола са простора Балкана која ће успјети да оствари успјешну каријеру у овом често суровом и крвавом спорту. Попут оних које су имале Ронда Роуз, Крис Киборг, Аманда Нуњес или Ђина Карано, која је на крају завршила у Холивуду снимајући високобуџетне акционе филмове. 

Да је на правом путу, говоре и њени досадашњи резултати, три меча и три побједе, али и чињеница да је крајем прошле године потписала уговор са “Белатором”, једним од најпрестижнијих свјетских промотора у организацији мјешовитих борилачких борби (ММА).

- Напорно тренирам сваки дан и вјерујем да ће ова година бити пресудна у мојој даљој каријери. Само желим да добијем праву прилику да покажем колико и шта могу. Морам признати да се у октагону не осјећам као жена. Тамо сам мушкарац. Жена сам ван спорта. Немам проблем да уђем с било ким у ринг. Људи мисле да су жене слабије и да не знају да се туку, а ја баш мислим да, ако си жена, имаш прилику да покажеш супротно. Не занимају ме толико награде колико сама борба. Желим у свакој борби да покажем снагу - истакла је ова стасита дјевојка чије тијело прекривају многобројне тетоваже.

Објашњавајући како је уопште дошло до тога да одлучи да се опроба у овом суровом спорту, и не баш женственом, Јулија каже како је до тога дошло након што је при пут погледала једну од ММА борби.

- У то вријеме тренирала сам тајландски бокс, али након што сам видјела снимке на којима се људи туку у октагонима, то ме некако понукало да се и ја покушам опробати у ММА. Али у тим почецима, баш као и у осталим стварима у животу, није све ишло баш тако лако и глатко. Врло брзо сам схватила да су једно снимци, а друго прави спаринзи. Требало ми је времена да све то пребродим. У свему томе ми је много помогао мој тренер и менаџер Амир Садиковић. Он је у мени видио потенцијал и потрудио се да то уз мукотрпан рад извуче из мене. Увјеравао ме је да, ако нешто стварно желим, то могу и остварити. Након тога није било проблема - присјећа се Јулија својих почетака.

Бављење борилачким спортовима, према њеним ријечима, омогућило јој је да постане и бољи човјек, одговорнија и психичка јача особа.

- Ниједног тренутка се нисам покајала због ове своје одлуке. У почетку родитељи на све то нису гледали баш најбоље, баш као ни на моје тетоваже. Али временом су схватили да ме овај спорт, али и те тетоваже чине срећном. Помирили су се с мојим животним изборима. Мајка данас често у шали зна рећи да не долазим кући ако не побиједим - прича Јулија којој су поједини медији већ дали надимак Тигрица. 

Већ након прве борбе, како каже, знала је да се налази на правом путу. Наводи како је није био страх, али и открива да је било суза које су биле резултат среће и адреналина који ју је тресао због првог наступа, али и, како је нагласила, због вреле балканске крви која тече њеним венама.

- То ми се деси приликом сваког меча. Али када уђем у октагон, не интересује ме ко је с друге стране. Дајем свој максимум. Поштујем свакога, али и знам да, ако будем на свом нивоу, неће бити проблема. Ако бог да здравља, онда ће све бити у реду. Моја граница је небо - истиче Јулија.

Како се ради о суровом спорту, наводи да је било одређених повреда, али и ожиљака који су “употпунили” њено истетовирано тијело.

Један дио њих, а посебно на рукама, није само из борби у кавезу, већ и “са улице”.

- Нисам се пуно пута потукла изван кавеза, уосталом, није то ни спортски, али кад видим да неко гњави жене, одмах ускочим у помоћ и направим реда, нема ту пуно приче - каже Јулија.

На крају је додала како је она ипак једна обично необична дјевојка коју људи због својих предрасуда погрешно доживљавају. Једне застрашује њен изглед, други се ишчуђавају, а трећи се боје да јој приђу.

- То сам ја! Нисам се родила да бих била неко други, него могу бити само Јулија - поручила је она.

Нокаутирала и мушкарца

У једном од егзибиционих мечева Јулија је побиједила чак и једног мушкарца. Како каже, након тог видеа постала је још популарнија иако јој та борба није рачуната у званичан омјер.

- То је био некакав “фајт шоу” на ком сам, морам признати, добро зарадила. Побиједила сам мушкарца који се бавио послом обезбјеђења. Нисам сигурна да је задржао посао након што сам га побиједила - каже кроз смијех Јулија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.